Dalje od Klivlenda: Šta borba Svetog Save znači za srpsko pravoslavlje u Americi

Od specijalnog dopisnika

Izazovi u upravljanju koji stoje pred Sabornim hramom Svetog Save u Klivlendu daleko prevazilaze spor jedne parohije. Oni predstavljaju potencijalno prelomnu tačku za srpske pravoslavne zajednice širom Amerike, sa implikacijama koje bi mogle preoblikovati odnos između parohija i eparhijskih vlasti u godinama koje dolaze.

Test slučaj za parohijsko upravljanje

Ono što se dešava u Sabornom hramu Svetog Save verovatno će uspostaviti presedane — bilo formalne ili neformalne — za to kako se slične situacije rešavaju u celoj Eparhiji istočnoameričkoj, a možda i šire.

„Ovo nije samo pitanje jednog parohijskog odbora ili jedne zajednice,“ objašnjava dugogodišnji posmatrač srpskih pravoslavnih poslova u Americi. „Radi se o tome da li će se poštovati utvrđene upravljačke procedure u svim parohijama ili smo svedoci suštinske promene u načinu upravljanja našim crkvama.“

Pitanje da li se zakonito izabrani parohijski odbori mogu odbiti bez kanonskog razloga, da li se parohijski sastanci mogu zabraniti i da li se finansijske brige mogu odbaciti bez odgovarajuće istrage — sve aspekti situacije sa Svetim Savom — imaju implikacije za svaku srpsku pravoslavnu parohiju u Americi.

Očuvanje srpskog pravoslavnog identiteta u Americi

Za srpske pravoslavne zajednice u Americi, parohijsko upravljanje je usko povezano sa očuvanjem kulture. Parohije poput Saborne crkve Svetog Save služile su kao sidra za srpski identitet, jezik i tradicije za generacije imigrantskih porodica i njihovih potomaka.

„Ono što se dešava između tih zidova,“ kako je opisao jedan parohijanin, je više od bogosluženja — radi se o održavanju kulturnog kontinuiteta u novoj zemlji. Ovo očuvanje kulture zavisi od upravljačkih struktura koje poštuju glas zajednice dok održavaju odgovarajuće crkvene veze.

Kada se zanemare upravljačke procedure koje su služile ovim zajednicama decenijama, to pokreće zabrinutost za dugoročno očuvanje srpskog pravoslavnog identiteta u američkom kontekstu. Hoće li buduće generacije imati istu vezu sa svojim srpskim pravoslavnim nasleđem ako se upravljanje promeni na način koji umanjuje parohijsku autonomiju?

Finansijsko staranje u eparhiji

Finansijske brige iznete u Sabornom hramu Svetog Save — posebno u vezi sa poreskim obavezama u Manastiru Marča i pitanjima o prihodima od seče drveća — odražavaju šira pitanja o finansijskom staranju u celoj eparhiji.

Prema finansijskim izveštajima predstavljenim na godišnjoj Eparhijskoj skupštini u Lakavani, Njujork, Eparhija istočnoamerička je u 2024. godini poslovala sa deficitom od -64.054,21 dolara, dok je imovina Šejdlend pokazala neto operativni prihod od -155.018,26 dolara.

Ovi podaci pokreću pitanja o praksama finansijskog upravljanja koje prevazilaze bilo koju pojedinačnu imovinu ili parohiju. Način na koji se upravlja eparhijskim finansijama utiče na svaku parohijsku zajednicu kroz procene, posebne priloge i ukupnu stabilnost zajedničkih resursa.

Kanarinac u rudniku?

Neki posmatrači sugerišu da situacija sa Svetim Savom služi kao rani znak upozorenja na promene u upravljanju koje bi na kraju mogle uticati na sve srpske pravoslavne parohije u Americi.

„Kada se utvrđene procedure zaobilaze u jednoj od najstarijih i najistaknutijih parohija u eparhiji, to šalje poruku svim zajednicama,“ napominje specijalista za crkveno upravljanje upoznat sa pravoslavnim strukturama. „Ili je ovo izolovani slučaj koji će biti ispravljen, ili predstavlja novi pristup upravljanju koji bi na kraju mogao stići do svake parohije.“

Ova perspektiva postavlja trenutnu situaciju kao ključni trenutak koji će ili potvrditi utvrđene upravljačke norme ili normalizovati njihovo narušavanje u široj srpskoj pravoslavnoj zajednici u Americi.

Pitanje zadržavanja mladih

Možda najkritičnije, trenutni izazovi u upravljanju pokreću pitanja o tome kako će mlađe generacije gledati na svoju vezu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Zadržavanje mladih odraslih je već izazov za mnoge pravoslavne zajednice, sa druge i treće generacije srpskih Amerikanaca koji često imaju poteškoća da održe isti nivo povezanosti kao njihovi roditelji i bake i deke.

„Mladi danas očekuju transparentnost, odgovornost i učešće u institucijama kojima se posvećuju,“ objašnjava vođa omladine u parohiji. „Kada vide upravljačke prakse koje izgledaju suprotno ovim vrednostima, postaje teže argumentovati za njihovo dalje angažovanje.“

Ova generacijska dimenzija dodaje hitnost pitanjima upravljanja. Da li će Srpska pravoslavna crkva u Americi evoluirati na način koji angažuje mlađe generacije u parohijskom životu, ili će pristupi upravljanju stvoriti dodatne barijere za njihovo učešće?

Ekumenski odnosi i javno svedočenje

Pristup upravljanju demonstriran u situaciji sa Svetim Savom takođe ima implikacije na to kako se Srpska pravoslavna crkva odnosi prema drugim pravoslavnim jurisdikcijama i širem američkom verskom pejzažu.

Kako je ranije izvešteno, parohijani su izrazili zabrinutost zbog učešća episkopa Irineja u ekumenskim aktivnostima koje izgledaju nedosledne srpskoj pravoslavnoj tradiciji, posebno čitanja poslanica iz drugih jurisdikcija tokom bogosluženja.

Ova ekumenska pitanja, u kombinaciji sa unutrašnjim izazovima u upravljanju, pokreću šira pitanja o pravcu srpskog pravoslavlja u Americi i njegovom odnosu prema tradicionalnim praksama i savremenim verskim tokovima.

Verno staranje o tradiciji

Ono što ostaje konstantno usred ovih izazova je posvećenost vernih srpskih pravoslavnih hrišćana očuvanju svog verskog i kulturnog nasleđa dok se prilagođavaju američkom kontekstu. Ovo prilagođavanje je uvek uključivalo upravljačke strukture koje balansiraju hijerarhijski autoritet sa učešćem laika.

„Naši preci koji su osnivali ove parohije razumeli su važnost pravilnog upravljanja,“ razmišlja član parohijskog saveta. „Oni su stvorili strukture koje bi očuvale našu pravoslavnu veru i srpski identitet za generacije, dok su poštovali realnosti američkog života.“

Trenutni izazovi u upravljanju predstavljaju test da li se ovaj pažljivi balans može održati u savremenom kontekstu — test čiji ishod će oblikovati srpske pravoslavne zajednice širom Amerike u decenijama koje dolaze.

Pogled u budućnost s nadom

Uprkos ozbiljnosti trenutne situacije, mnogi u zajednici zadržavaju nadu u rešenje koje poštuje i hijerarhijski autoritet i utvrđene upravljačke procese. Apeli Svetom Sinodu u Beogradu predstavljaju veru u sposobnost Crkve da ispravi neravnoteže u upravljanju kroz odgovarajuće crkvene kanale.

„Tokom naše istorije, Srpska pravoslavna crkva je suočavala izazove i izlazila jača,“ napominje dugogodišnji parohijanin. „Verujemo u mudrost našeg Svetog Sinoda u Beogradu da nas vodi ka rešenju koje čuva naše tradicije dok rešava legitimne brige.“

Ova nada odražava dublju veru da upravljačke strukture koje su održavale srpsko pravoslavlje u Americi generacijama mogu da se prilagode savremenim izazovima dok zadržavaju svoj suštinski karakter.

Urednička napomena: Ovaj članak istražuje šire implikacije trenutnih pitanja upravljanja i nudi se kao doprinos tekućoj refleksiji zajednice o ovim važnim stvarima.