Hrabrost da se izgovori istina: Kada lojalnost zahteva iskrene reči

Specijalni dopisnik

„Njegova jedina greška izgleda je što vidi da je carstvo propalo, što zna zašto je propalo i što je dovoljno lud da izrazi svoje mišljenje.“

Ovo duboko zapažanje, koje podseća na dileme sa kojima su se suočavali oni koji su služili principijelne vođe poput cara Lazara, duboko odjekuje u situaciji koja se odvija u Hramu Svetog Save Srpske pravoslavne crkve u Klivlendu.

Kada izgovaranje istine postane „greška“

U organizacijama i institucijama kroz istoriju, oni koji identifikuju sistemske probleme i izraze zabrinutost često bivaju označeni kao smetnje, a ne kao oni koji govore istinu. Za mnoge u parohijskoj zajednici Svetog Save, ova dinamika deluje bolno poznato.

„Jednostavno smo ukazali na legitimne zabrinutosti u vezi sa upravljanjem, finansijskim nepravilnostima i poštovanjem našeg statuta“, objašnjava dugogodišnji parohijan koji je zatražio anonimnost. „Zbog toga su neki označeni kao ‘antihijerarhijski’ ili da ‘izazivaju podelu’, dok u stvarnosti pokušavamo da očuvamo pravilan poredak u skladu sa našim crkvenim tradicijama.“

Ovaj paradoks – gde se identifikovanje problema posmatra kao stvaranje problema – odražava istorijsko zapažanje o onima koji su se usudili da izgovore neprijatne istine o propalim carstvima.

Videti ono što drugi odbijaju da vide

Tekući spor oko upravljanja u Hramu Svetog Save delimično se fokusira na dokumentaciju koju su parohijani predstavili u vezi sa nekoliko zabrinjavajućih pitanja:

• Poreske obaveze koje se približavaju 235.000 dolara na imanju Manastira Marča

• Finansijske nepravilnosti u računima prihoda od seče šume

• Odbijanje pravilnoi izabranih parohijskih lidera bez kanonske osnove

• Proceduralne nepravilnosti u imenovanju odbora

„Dokumentacija govori sama za sebe“, napominje član parohijskog saveta. „Ne izmišljamo ove probleme – samo ukazujemo na javne zapise, zapisnike sa sastanaka i parohijski statut. Naša ‘greška’ je odbijanje da ignorišemo probleme koji ugrožavaju dobrobit naše zajednice.“

Ova jasnoća vizije – videti probleme koje drugi radije ostavljaju nerešenim – istorijski je tretirana kao neposlušnost, a ne kao duboka lojalnost koju često predstavlja.

Poznavanje uzroka

Osim što samo identifikuju probleme, zajednica Svetog Save nastojala je da razume njihove korene. Njihovi apeli Svetom Sinodu i Patrijarhu detaljno opisuju ne samo šta je pošlo naopako, već i kako su odstupanja od utvrđenih protokola doprinela trenutnoj situaciji.

„Pokušali smo da budemo promišljeni u našoj analizi“, objašnjava drugi parohijan. „Ovo nije pitanje ličnosti ili politike – radi se o poštovanju našeg statuta, finansijskoj transparentnosti i zaštiti naših parohijskih tradicija. Kada upravljanje odstupi od ovih principa, problemi neminovno slede.“

Ovo razumevanje uzroka i posledica – znati ne samo da je nešto pogrešno, već i zašto je pogrešno – zahteva i razboritost i hrabrost da se povežu tačke koje bi drugi možda radije ostavili nepovezanima.

„Ludost“ izgovaranja istine

Možda najizazovniji deo je poslednji element: biti „dovoljno lud“ da se izgovore neprijatne istine uprkos potencijalnim posledicama.

Parohijani koji su apelovali Beogradu učinili su to znajući da bi mogli suočiti sa kritikama ili čak posledicama. Njihova izabrana predsednica odbora, Nina Marković, videla je kako je njen jednoglasni izbor odbijen nakon optužbi koje su više svedoka potvrdili kao lažne. Drugi su se suočili sa dovođenjem u pitanje svog članskog statusa uprkos jasnoj dokumentaciji.

„Postoji cena za izgovaranje istine“, priznaje član parohije. „Ali alternativa – ćutanje dok se naše parohijsko upravljanje podriava – bila bi veći neuspeh. Ponekad lojalnost zahteva pronalaženje svog glasa, čak i kada bi bilo lakše ostati tih.“

Prava lojalnost naspram tihe poslušnosti

Dok zajednica Svetog Save čeka odgovor od Svetog Sinoda u Beogradu, oni nastavljaju da razlikuju pravu lojalnost od puke poslušnosti. Njihove akcije – praćenje odgovarajućih crkvenih kanala umesto preduzimanja drastičnijih mera – pokazuju posvećenost crkvenom poretku čak i dok osporavaju odluke za koje veruju da krše taj poredak.

„Postoji duboka razlika između lojalnosti i slepe poslušnosti“, razmišlja parohijan. „Prava lojalnost ponekad zahteva izgovaranje teških istina, posebno kada je alternativa gledanje u tišini dok se tradicije i principi upravljanja ugrožavaju.“

U tom svetlu, upornost zajednice ne odražava pobunu, već dublju posvećenost pravoslavnim principima i srpskom nasleđu – posvećenost koja ponekad zahteva hrabrost da se govori kada bi ćutanje bilo lakše.

Napomena urednika: Ovaj članak je deo serije koja istražuje duhovne dimenzije izazova u upravljanju sa kojima se suočava Katedrala Svetog Save Srpske pravoslavne crkve.