Kada nema treće opcije: Suočavanje s teškim izborima dostojanstveno

Specijalni dopisnik

„Znam. Patićemo na ovaj ili onaj način, ali možemo birati. Ili da nestanemo puzajući kao turski robovi i obraćenici, ili da propadnemo kako dolikuje ljudskim bićima. Nema treće opcije.“

Ove odlučne reči pripisane vremenu cara Lazara i Kosovskog boja sažimaju suštinu trenutaka kada se osnovni principi ne mogu kompromitovati bez gubitka samog identiteta. Za vernike Katedrale Svetog Save Srpske pravoslavne crkve u Klivlendu, ova istorijska mudrost našla je savremenu relevantnost u njihovoj trenutnoj borbi.

Trenuci fundamentalnog izbora

Poput svojih predaka koji su se suočavali s egzistencijalnim pretnjama po njihovu veru i identitet, zajednica Svetog Save prepoznala je trenutnu krizu u upravljanju kao trenutak fundamentalnog izbora. Iako manje dramatičan od istorijskog bojišta, ulog za budući identitet i upravljanje njihovom parohijom ostaje značajan.

„Došli smo do tačke gde je srednji put nestao“, objašnjava član parohijskog saveta koji je zatražio anonimnost. „Ili prihvatamo prakse upravljanja koje krše naš statut i tradicije, ili čvrsto stojimo za pravilnim procedurama čak i ako to znači privremene poteškoće. Nema udobne treće opcije.“

Ovo oštro uokviravanje odražava sve veće prepoznavanje zajednice da se neki principi – pravilno parohijsko upravljanje, istinita komunikacija i verno staranje – ne mogu delimično kompromitovati bez fundamentalnog napuštanja.

Odabir dostojanstva umesto popuštanja

Odbijanje zajednice Svetog Save da dozvoli gostujućem svešteniku da položi zakletve delimičnom odboru koji je uključivao kontroverzna imenovanja predstavlja njihov izbor dostojanstva nad popuštanjem.

„Mogli smo jednostavno da se složimo s direktivom kako bismo izbegli sukob“, napominje dugogodišnji parohijan. „To bi bilo lakše u tom trenutku. Ali po koju cenu za integritet i budućnost naše zajednice? Neki kompromisi iznose predaju samih principa koji nas definišu.“

Ova perspektiva odjekuje istorijskom mudrošću o izboru da se stoji dostojanstveno umesto da se „nestane puzajući“. Za parohijane, očuvanje integriteta upravljanja njihovom zajednicom, čak i po cenu privremene nesloge, predstavlja jedini put koji je u skladu s njihovim identitetom kao pravoslavnih hrišćana i čuvara srpskog nasleđa.

Patnja na oba puta

Mudrost u istorijskom citatu priznaje ključnu istinu: „Patićemo na ovaj ili onaj način.“ Ovo prepoznavanje da nijedan put nije lišen teškoća pomoglo je zajednici Svetog Save da pristupi svojoj situaciji s trezvenim realizmom.

„Bilo da popustimo pred nepravilnim upravljanjem ili čvrsto stojimo za našim statutom i tradicijama, biće izazova“, priznaje drugi član parohije. „Ali samo jedan put čuva naše dostojanstvo i principe koji čine našu zajednicu onim što jeste.“

Ovo prihvatanje neizbežnih poteškoća paradoksalno je ojačalo odlučnost zajednice. Umesto traženja nemogućeg puta lišenog svih teškoća, oni su se fokusirali na izbor patnje koja im omogućava da očuvaju svoj suštinski karakter i principe.

Očuvanje identiteta usred pritiska

U svojoj srži, istorijski citat govori o očuvanju identiteta pod ekstremnim pritiskom – odbijanju da se postane nešto fundamentalno drugačije čak i kada bi to moglo ponuditi privremeno olakšanje.

Za Hram Svetog Save, ovo znači očuvanje njihovih prepoznatljivih srpsko-pravoslavnih tradicija i pravilnog upravljanja čak i kada spoljni pritisci guraju ka kompromisu. Njihovi apeli Beogradu ne predstavljaju pobunu, već vernost njihovom identitetu i tradicijama.

„Naša parohija generacijama čuva srpsko-pravoslavnu veru i kulturu u Americi“, primećuje član zajednice. „To nastavljanje zahteva ne samo fizičke zgrade, već i verno pridržavanje pravilnog upravljanja i tradicija. Neki kompromisi bi efektivno predali ono što nas čini onim što jesmo.“

Stajanje s dostojanstvom

Dok čekaju vesti od Svetog Sinoda u Beogradu, zajednica Svetog Save nastavlja da se ponaša dostojanstveno – prateći odgovarajuće kanale, dokumentujući svoje zabrinutosti i održavajući poštovanje u komunikaciji čak i u neslaganju.

„Kakav god bio ishod, želimo moći da kažemo da smo stajali za istinom i pravilnim poretkom“, razmišlja parohijan. „Da nismo predali svoje principe za privremenu udobnost ili lažno tvrdili mir dok fundamentalna pitanja upravljanja ostaju nerešena.“

Ova posvećenost dostojanstvu bez obzira na ishod odražava duboku mudrost u izboru da se „propadne kako dolikuje ljudskim bićima“ umesto da se preživi kroz fundamentalni kompromis identiteta. Govori o zajednici koja razume da neke vrednosti prevazilaze trenutnu udobnost ili čak kratkoročnu harmoniju.

Napomena urednika: Ovaj članak je deo serije koja istražuje duhovne dimenzije izazova u upravljanju sa kojima se suočava Katedrala Svetog Save Srpske pravoslavne crkve.