Mudra pitanja i odgovori: Glasovi zajednice o crkvenoj upravi i slobodi izražavanja

Dok naša zajednica prolazi kroz ove izazovne trenutke, blagosloveni smo mudrim pitanjima i odgovorima iz različitih perspektiva o pitanjima sa kojima se suočava Katedrala Svetog Save u Klivlendu, Ohajo. Kvalitet ovih doprinosa odražava duboku brigu za dobrobit naše parohije i srpsku pravoslavnu tradiciju.

Ovi komentari su izazvani našim nedavnim člankom „Strasna sedmica poremećena: Zahtev episkopa za ućutkivanjem zajedničkog bloga pokreće ustavna pitanja“, koji je izvestio o direktivi upućenoj ocu Dragoslavu u vezi sa ovim blogom. Diskusija koja je usledila u odeljku za komentare pokazuje složena pitanja koja ova situacija pokreće o crkvenoj vlasti, slobodi izražavanja i pravilnom upravljanju.

Verujemo da ove perspektive zaslužuju da budu istaknute same po sebi, jer zajedno osvetljavaju složeni presek kanonske vlasti, parohijske uprave, građanskih prava i dobrog staranja. U nastavku smo sastavili tri značajna doprinosa koji nude različite poglede na našu trenutnu situaciju.

Početna perspektiva o crkvenoj vlasti

Od korisnika Observer.orthodox:

Kao neko ko je upoznat sa civilnim zakonom i crkvenom strukturom u SAD, želim da ponudim blagu, ali važnu perspektivu — ne kao pravni savet, već kao moje razumevanje situacije.

Iako Prvi amandman štiti pojedince od cenzure vlade, on ne sprečava verske institucije da upravljaju unutrašnjim stvarima u skladu sa sopstvenim zakonima i tradicijama. U Pravoslavnoj crkvi, episkopi imaju kanonsku vlast da nadgledaju sveštenstvo, izdaju direktive i sprovode crkvenu disciplinu ako veruju da su jedinstvo Crkve, poslušnost ili svešteničko ponašanje ugroženi — čak i indirektno.

Nastavak objavljivanja ovog bloga — posebno tokom Strasne sedmice — sada se može smatrati izvorom javnog skandala ili podele unutar Crkve. Iako je blog nezavisno vođen i sadržaj je možda počeo kao poziv na transparentnost, njegovo dalje objavljivanje sada može naneli stvarnu štetu ocu Kosiću, bez obzira na njegovu umešanost.

Vredi naglasiti: čak i ako otac Kosić nije imao prethodno znanje o postojanju ili sadržaju bloga, on je postupio u dobroj veri obavestivši parohijane o direktivi episkopa da se blog ugasi i jasno je izjavio da nema kontrolu nad sajtom. On je ispunio svoju obavezu iznošenjem stvari na videlo. Nažalost, ako blog ostane aktivan uprkos tome, crkvene vlasti to mogu smatrati znakom prkosa — čak i ako je ta percepcija nepravedna — i to bi moglo pokrenuti kanonske posledice u okviru episkopovih crkvenih prava.

Takođe zabrinjava anonimnost autora ovog bloga. Dok blog kritikuje nedostatak transparentnosti u crkvenoj upravi, on istovremeno štiti svoje saradnike od odgovornosti. Ova neravnoteža prebacuje teret odgovornosti — i pažnje — na one koji su javno prepoznatljivi, posebno na sveštenika. Ako je namera bloga da zaštiti parohiju i podrži oca Kosića, nastavak anonimnog delovanja dok posledice padaju na njega može nenamerno učiniti suprotno.

Ovo nije komentar na legitimnost iznetih zabrinutosti — mnoge mogu biti validne i vredne rešavanja. Ali format i vreme ovog bloga, u kombinaciji sa njegovom anonimnom prirodom, sada stavljaju sveštenika u ozbiljnu opasnost. Možda je vreme da se preispita da li ovaj metod zagovaranja zaista pomaže zajednici ili nenamerno produbljuje štetu.

Odgovor o ustavnim i crkvenim pravima

Od korisnika OrthodoxPublius:

Dragi observer.orthodox — ili kako je gramatički ispravnije „orthodox.observer“:

Kao neko ko je upoznat sa ustavnim, civilnim i crkvenim stvarima u Sjedinjenim Američkim Državama, želeo bih blago da ukažem na neke probleme u vašoj perspektivi.

• Iako ste u pravu da Klauzule o uspostavljanju i slobodnom vršenju vere ograničavaju učešće vlade u crkvenim stvarima i da vlada ima uzdržanu ulogu u unutrašnjem upravljanju, ovaj blog ne vode sveštenici i stoga je izvan nadležnosti episkopa. Ako bi episkop odlučio da ugrozi prava iz Prvog amandmana vlasnika StSavaPerishNews.com, uključujući pokušaj da ograniči njihovu slobodu govora i veroispovesti, to bi moglo preći iz unutrašnje stvari u pitanje koje uključuje sekularne sudove. Prvi amandman štiti pravo pojedinaca da izražavaju mišljenja i iznose zabrinutosti u javnom forumu, sve dok nisu klevetnički ili ne podstiču nezakonite radnje.

• Mogu se izneti mnogi argumenti da li episkop zaista ima pravo da koristi svoju kanonsku vlast da kažnjava sveštenike za postupke pojedinaca, posebno, kao što ste napomenuli, da je ovaj blog anonimno objavljen i možda čak nije povezan sa bilo kim iz parohije oca Dragoslava. Otac Dragoslav je u dobroj veri pokušao da spreči dalje objavljivanje članaka tražeći od uključenih pojedinaca da odmah prestanu, i to je jedina radnja koju je mogao preduzeti jer nije direktno uključen u objavljivanje i distribuciju bloga. Ako bi otac Dragoslav, ili bilo koji drugi pojedinac, pokušao da nasilno spreči objavljivanje članaka, to bi pokrenulo zaštitu iz Prvog amandmana koju imaju vlasnici ovog bloga.

• Što se tiče javnog skandala ili podele u crkvi, zar se isto ne bi moglo reći za nedavnu objavu episkopa otvorenog pisma Njegovoj Svetosti Patrijarhu Porfiriju, onlajn i u srpskim medijima, u kojem izražava podršku studentima kada je patrijarh jasno stavio do znanja da Crkva i njeno sveštenstvo ne smeju zauzimati strane u ovom pitanju? Zar episkop i njegove kolege nisu prekršili jasnu direktivu i time izazvali javni skandal i podelu? Ovo bi se moglo smatrati čak skandaloznijim od malog bloga, jer je zauzelo stranu u onome što se široko smatra političkim, a ne crkvenim pitanjem. Otvoreno pismo, treba napomenuti, prvo je objavljeno na dva sajta, Nova.rs i N1, poznatim po svom otvorenom stavu protiv Njegove Svetosti i SPC.

• Ove tvrdnje deluju preteće. Čini se da implicirate da, ako pojedinci ne poslušaju želje episkopa, karijera sveštenika može biti u opasnosti. Nije otac Dragoslav taj koji prkosi episkopu, već pojedinci nad kojima episkop apsolutno nema moć ili vlast, pa zašto bi njihovi postupci naveli episkopa da kazni oca Dragoslava? Zar to ne bi bilo zloupotreba moći koju episkop ima? Otac Dragoslav je u potpunosti sledio direktivu episkopa i ne može se očekivati da nasilno zatvori veb-sajt u koji nije uključen. On je sveštenik, a ne administrator internet mreže.

• Što se tiče anonimnosti: imajući u vidu prošle postupke episkopa protiv onih koji „prkose“ njegovom „autoritetu“, po mom mišljenju, razborito je od vlasnika sajta da zadrže svoje identitete skrivenim, barem za sada. Ako su iznete zabrinutosti validne, onda ne bi trebalo da bude važno ko ih iznosi, već kako će biti rešen? Ako je episkop zabrinut zbog ovih stvari, zar ne bi bilo bolje da dođe u Klivlend i obrati se svom stadu i reši iznete zabrinutosti, umesto da preti svešteniku zbog nečega što je on učinio sve da spreči.

• Vredi napomenuti da je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država više puta presudio da je anonimni slobodni govor zaštićen, pogledajte McIntyre Vs. Ohio Elections Commission. Anonimni govor štiti pojedince od odmazde, što je legitiman razlog za zabrinutost, posebno s obzirom na nedavne postupke episkopa.

Od gosta:

Kao posetilac ovog bloga koji pažljivo prati situaciju u Svetom Savi, cenim trud da se u prvobitnom članku i nedavnom odgovoru zadrži mudar i veran ton. Ipak, smatram da je važno ponuditi malo jasnoće — posebno u vezi sa upravljanjem, kanonskom vlašću i građanskim pravima.

Da, istina je da verske institucije uživaju široku autonomiju pod Prvim amandmanom. Ali ta autonomija nije neograničena, posebno kada se ukršta sa zakonskim pravima članova parohije i upravljačkim strukturama definisanim crkvenim statutom i državnim zakonom o neprofitnim organizacijama.

U slučaju Svetog Save, ovo nije samo pitanje episkopa koji izdaje direktivu svešteniku. Ako episkop odbija da odobri zakonito izabrani parohijski odbor — koji su parohijani izabrali u skladu sa Ustavom i Statutom Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi — onda se postavljaju ozbiljna pitanja o kanonskom prekoračenju i pravima članova prema zakonu o neprofitnim korporacijama u Ohaju.

U samom ustavu SPC (posebno član 19 i drugi koji regulišu parohijsko upravljanje), izbor i potvrda crkvenog odbora uključuju episkopa, ali zahtevaju poštovanje propisanih procedura. Odbijanje bez objašnjenja ili protiv procedura može ugroziti i crkvenu i građansku legitimnost vođstva. A ako se koriste taktike zastrašivanja — bilo prema ocu Kosiću ili prema laicima koji samo koriste svoje pravo da govore ili se organizuju — to prevazilazi unutrašnju disciplinu i graniči se sa nezakonitim mešanjem u zaštićene aktivnosti.

Takođe vredi napomenuti da je sama parohija registrovana kao neprofitna organizacija prema građanskom zakonu, sa obavezama prema državi i svojim članovima. Građanski sudovi su istorijski poštovali autonomiju crkava, osim ako se ta autonomija ne koristi za suzbijanje zakonskih prava članova, uključujući prava vezana za izbore, finansijski nadzor ili slobodu izražavanja.

Anonimna priroda bloga možda nije idealna, ali to ne čini iznete brige nevažećim — posebno ako bi otvoreno iznošenje moglo izazvati odmazdu. Zaštita transparentnosti ponekad zahteva privremenu anonimnost, posebno kada se ljudi osećaju bez glasa u institucionalnim strukturama.

Za mene, ovo nije samo o blogu ili vremenu Strasne sedmice. Radi se o mnogo dubljem pitanju: kako crkva gradi odnos sa svojim vernicima i da li poštuje njihovo učešće u duhovnom i praktičnom životu.

Transparentnost i odgovornost nisu pretnja jedinstvu — one su temelji poverenja.

Naše razmišljanje

Ove tri perspektive osvetljavaju složenost pitanja sa kojima se suočava naša parohijska zajednica. Od pitanja crkvene vlasti do ustavnih prava, od propisanih upravljačkih procedura do praktičnih stvarnosti parohijskog života, ovi mudri doprinosi pomažu da se rasvetle različite dimenzije naše trenutne situacije.

Posebno nas je dirnula misao gostujućeg komentatora da „transparentnost i odgovornost nisu pretnja jedinstvu — one su temelji poverenja“. Ovaj princip vodi naše dalje napore da se pozabavimo ovim izazovima na način koji poštuje i naše srpske pravoslavne tradicije i propisane upravljačke strukture naše Crkve.

Pozivamo na dalji poštujući dijalog i razmišljanja naše zajednice. Dok se zajedno suočavamo sa ovim izazovima, ovakva mudra razmena mišljenja jača naše veze i pomaže nam da nađemo put napred koji čuva i naše verske tradicije i dobro upravljanje.

Napomena: Pozivamo autore ovih komentara da nas kontaktiraju ako žele da dodatno razrade svoje perspektive ili ako imaju bilo kakve brige u vezi sa isticanjem njihovih komentara u ovom članku.