OD RASKOLA DO EPISKOPA: Kako je buntovnik naučio da blokira
- Special Correspodent
- Dec 30, 2025
- 15 min read
Srpski pravoslavni hram Svetog Save, Klivlend, Ohajo
Gde se istorija ponavlja - Ali sa zaokretom
HLADNOĆA
Decembar je 2025. godine, a termometar pokazuje 14°F (-10°C). Većina ljudi je unutra, umotana u ćebad, pije vruću kafu. Ali ispred Srpskog Pravoslavnog Hrama Svetog Save u Klivlendu, Ohajo, desetine ljudi stoje na ledenoj hladnoći. Bake. Majke. Deca. Dede koji se sećaju drugačijih vremena.
Nisu tu jer žele da budu. Tu su jer moraju.
Stoje svojim telima blokirajući ulaz u sopstvenu crkvu. Ne da bi sprečili ljude da uđu, već da bi sprečili da nešto drugo uđe bez otpora: odluke episkopa Irineja Dobrijevića. Odluke za koje veruju da krše sve ono što su njihovi dedovi i babe izgradili. Sve ono što Srpska Pravoslavna Crkva treba da predstavlja.
Vernici brane svoju crkvu usred Amerike u 21. veku, baš kao što su njihovi dedovi i babe činili 1963. godine.
Ali ovog puta, bitka nije o raskolu sa Beogradom.
Ovog puta, oni brane crkvu od sopstvenog episkopa. Episkopa koga je postavio sam Beograd kome su njihovi dedovi i babe ostali verni. Episkopa koji, kažu oni, radi kao buntovnici protiv kojih su se njihovi dedovi i babe borili. Ironija bi bila poetska da nije tako bolna.
ZAŠTO JE KLIVLEND VAŽAN
Da biste razumeli šta se dešava ispred hrama Svetog Save danas, morate razumeti šta se desilo tamo pre šezdeset godina. Jer Klivlend ima ožiljke. Duboke. One vrste koje se ne zaceljuju potpuno, čak i kad svi pretvaraju da jesu.
Uđite u bilo koji srpski dom u Klivlendu dovoljno star da se seća 1963. godine, i pomenite "raskol". Posmatrajte kako im se lica menjaju. Neki će početi da pričaju. Drugi će zaćutati. Nekoliko će izaći iz sobe.
Jer 1963. nije bila samo nesuglasica. To je bio građanski rat vođen crkvenim pravilima i pravnim podnescima umesto puškama.
Kad se Crkva podelila na dvoje
Godine 1963, administrativni spor između Patrijarha u Beogradu i vladike Dionisija Milivojevića, popularnog američkog vladike, razdvojio je srpske zajednice širom Amerike. Patrijarh, pod pritiskom koji su mnogi verovali da dolazi od komunističke vlade Jugoslavije, reorganizaovao je Američko-kanadsku eparhiju i uklonio vladiku Dionisija sa položaja.
Neki parohijani su stali na stranu Patrijarha u Beogradu. Verovali su u kanonski autoritet Matične crkve, bez obzira na političku situaciju u Jugoslaviji. Drugi su stali na stranu vladike Dionisija. Videli su Patrijarha kao marionetu komunista i odbili su da se pokore onome što su smatrali političkim mešanjem u crkvene poslove.
U Klivlendu, novoizgrađeni hram Svetog Save postao je epicentar. Obe frakcije su ga zahtevale. Obe su održavale službe. Obe su insistirale da su one legitimna Srpska pravoslavna crkva.
Dvanaest godina, od 1963. do 1975, parnice su letele. Porodice su prestale da razgovaraju. Venčanja su planirana oko toga koju crkvu će par koristiti. Neki Srbi su osećali da moraju da biraju između vere i prijatelja.
Krv je prolivena na tim crkvenim vratima. Ne metaforički. Doslovno.
Posle dvanaest godina pravne borbe, sudsko poravnanje 1975. godine dalo je frakciji lojalnoj Beogradu hram Svetog Save u Parmi. Druga frakcija je dobila zemljište u Brodvju Hajtsu, gde su izgradili sopstveni hram Svetog Save.
Dva hrama. Isto ime. Isti grad. Različite budućnosti.
Crkva Koja Je Odabrala Beograd
Hram Svetog Save u Parmi nikad nije pokleknuo. Kroz sav haos, sav pritisak, sve optužbe za simpatije prema komunistima, oni su ostali verni Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Patrijarhu.
Njihovi potomci i dalje su verni. 30. aprila 2025. godine, poslali su pismo podrške Patrijarhu. Stajali su uz Beograd 1963. godine. Stoje uz Beograd 2025. godine. Ali sada pitaju Beograd: Zašto ste nam poslali episkopa koji se ponaša kao raskolnici protiv kojih smo se borili?
PROŠLOST EPISKOPA
Evo šta starija generacija u Klivlendu zna, čak i ako o tome ne priča mnogo: Mladi Mirko Dobrijević, koji će postati episkop Irinej, nije odrastao u crkvi lojalnoj Beogradu.
Odrastao je u otcepljenoj crkvi. U raskolničkoj crkvi. Njegovi roditelji su prešli u frakciju koja se protivila Beogradu. Njegov otac je kupio kuću tačno pored crkve na Volings Roudu. Porodica je tu živela. Tu su se molili. Bili su deo te zajednice.
Kasnije, Mirko je promenio strane.
Starija generacija može da nasluti zašto. Da bi postao episkop u kanonskoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ne možeš imati raskolničku prošlost koja ti visi nad glavom. Pa je promenio strane. Ali da li je ikada zaista ostavio iza sebe taj mentalitet? To je pitanje koje niko u Klivlendu nije hteo da postavi. Do sada.
Poklon Patrijarha Pavla
U februaru 1992. godine, mitropolit Irinej, koji je nasledio pokojnog vladiku Dionisija, okončao je raskol u religijskoj ceremoniji u Beogradu. Matična crkva i otcepljena crkva su se ujedinile pod autoritetom Patrijarha.
Kasnije te godine, sam Patrijarh Pavle došao je u Ameriku i Kanadu. Bio je star tada, krhak, ali je ipak putovao. Posetio je razdvojene zajednice. Održavao službe u oba hrama. U Klivlendu, stajao je u hramu Svetog Save u Parmi i u hramu Svetog Save u Brodvju Hajtsu.
On je lečio. Ujedinjavao. Doneo mir.
Ljudi koji su bili tamo sećaju se kako je plakao dok se molio da srpski narod oprosti jedni drugima. Sećaju se kako je odbijao da bira strane, kako je svakoga tretirao istom blagom ljubavlju. Kako je jasno stavio do znanja da je raskol završen, da su svi dobrodošli kući, da je jedinstvo moguće.
Do 1995. godine, neprijateljstvo je gotovo nestalo. Porodice su se ujedinile. Prijatelji su se pomirili. Košmar je bio gotov. Patrijarh Pavle je vratio Klivlendu mir.
Ali sada, trideset godina kasnije, neko postavlja mine u temelje tog mira.
Episkop Irinej Dobrijević, koji je odrastao u buntovničkoj crkvi tokom raskola, sada vlada kao da raskol nikad nije završen. Kao da je blokiranje komunikacije sa Beogradom normalno. Kao da je borba sa vernicima koji podržavaju Patrijarha prihvatljiva. Kao da je stvaranje podele dozvoljeno.
Umesto da leči, on se bori. Bori se sa parohijanima. Sa sveštenicima. Sa crkvenim odborima. Sa svakim ko pita za njega.
Ovo je pitanje za psihologe i psihijatre: Može li neko ko je odrastao u buntu ikada zaista naučiti poslušnost? Može li neko ko je naučio da se protivi Beogradu ikada zaista u poslušnosti služiti Beogradu? Ili buntovnički mentalitet ostaje, samo u drugačijoj odori?
OBRAZAC KROZ EPARHIJE
Oni koji su pratili karijeru episkopa Irineja kažu da je isto svuda gde ode.
Njujork
U hramu Svetog Save u Njujorku obrazac se pojavio rano. Sukobio se sa parohijskim odborom. Doneo finansijske odluke koje su podigle obrve. Ponaša se sa novcem kao da mu je to dedovina.
Prava na vazdušni prostor vredna 90 miliona dolara morala su biti uklonjena iz njegove kontrole i stavljena direktno pod Patrijarha da bi se sprečila njihova zloupotreba ili prodaja. Čak i u Njujorku, ljudi su primetili: on ne priznaje odbore koji ga dovode u pitanje. Bori se sa svakim ko traži transparentnost.
Trenutna Katastrofa
Sada, u Istočnoameričkoj eparhiji, obrazac je dostigao svoj pun izraz.
Nasledio je eparhiju 2016. godine sa skoro 5 miliona dolara u rezervama, koja je radila u plusu. Vladika Mitrofan Kodić proveo je 25 godina pažljivo gradeći finansijsku stabilnost, osnivajući nove parohije, prevodeći teološka dela, predajući na bogosloviji.
Devet godina kasnije, pod episkopom Irinejom, eparhija ima 913.263 dolara preostalih. To je posle prodaje šume u Šejdlandu za 1,2 miliona dolara i šume u Marči za 200.000 dolara. Trebalo bi da ima 6,4 miliona dolara. Umesto toga, ima manje od miliona i radi u deficitu. Preko 5,4 miliona dolara izgubljeno u devet godina.
Manastir Marča, jedini srpski pravoslavni ženski manastir u Severnoj Americi sa punim monaškim životom, sada ima 254.887 dolara neplaćenog poreskog duga. Šejdland je radio sa gubitkom od 156.482,90 dolara u 2024. godini. Sama eparhija je imala operativni deficit od 64.054,21 dolara.
Ali finansijski kolaps je samo deo priče.
Uklonio je oca Dragoslava Kosića iz Klivlenda sa 48 sati obaveštenja. Uklonio je oca Živojina Jakovljevića u Njujorku. Uklonio je oca Njegoša u Alikvipi, Pensilvanija, dok mu je žena bila trudna, ostavljajući porodicu bez zdravstvenog osiguranja. Uklonio je oca Rajka Kosića. Uklonio je oca Stefana Zarembu.
Sveštenici koji ga dovode u pitanje bivaju poslani u ono što parohijani zovu "džonstaunski Gulag" - udaljene parohije namenjene kažnjavanju, ne služenju.
Sto dvadeset porodica je podnelo kanonske žalbe Svetom sinodu u Beogradu. Šest policijskih automobila se pojavilo kod hrama Svetog Save da uruče obaveštenja o neovlašćenom ulasku majkama čija deca pohađaju srpsku školu i nedeljnu školu tamo.
On nema poštovanje među Srbima u Americi. Nažalost, prema onima koji znaju, ima malo poštovanja čak i među većinom vladika. A ipak nastavlja, naizgled nedodirljiv.
RADI PROTIV SOPSTVENIH
Ovo nije prvi put da episkop Irinej radi protiv sopstvene crkve i naroda.
Godine 2010, Vikiliks je objavio hiljade klasifikovanih diplomatskih depeša američkog Stejt departmenta. Među njima su bile skrivene depeše iz američke Ambasade u Beogradu, datirane 2006. i 2007. godine. One su se ticale stava Srpske Pravoslavne Crkve o Kosovu i Metohiji tokom pregovora o konačnom statusu. I one su više puta pominjale poverljiv izvor koji je pružao obaveštajne podatke američkim zvaničnicima.
Njegovo ime: Jeromonah Irinej Dobrijević.
Depeša od 31. maja 2006. počinje upozorenjem koje bi svaki diplomatski profesionalac prepoznao: "Strogo štititi u celini."
Ovo nije slučajan jezik. Ovo označava poverljiv ljudski izvor čiji identitet mora biti zaštićen po svaku cenu. Nekoga čije bi razotkrivanje okončalo njegovu korisnost i potencijalno ga ugrozilo. Depeša otkriva da je jeromonah Irinej Dobrijević "umereni glas unutar Crkve i bio je koristan po pitanju Kosova i Metohije."
Budimo jasni šta ovo znači: Tokom pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije, kada se Srbija suočavala sa mogućim gubitkom svog istorijskog i duhovnog srca, kada je Srpska Pravoslavna Crkva pokušavala da zaštiti vekovne manastire i crkve na Kosovu i Metohiji, jedan mladi srpski pravoslavni sveštenik tajno je pružao obaveštajne podatke američkoj vladi koja je radila na odvajanju Kosova i Metohije od Srbije.
Šta je izdao
Obaveštajni podaci koje je episkop Irinej pružio nisu bili sitni tračevi. Bili su sveobuhvatni i razorni. Identifikovao je koji vladike su "umereni" a koji "tvrdi", dajući američkim zvaničnicima mapu na koga može da se utiče i ko će se opirati. Otkrivao je poverljive razgovore sa Sabora. Umanjivao je izveštaje o poboljšanoj atmosferi na pregovorima u Beču, podrivao srpske diplomatske napore.
Ali možda najšokantnije bilo je njegovo karakterno ubistvo vladike bačkog, starijeg jerarha u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Prema depeši, Irinej je rekao američkim zvaničnicima da vladika bački "često biva korišćen od strane Crkve ili vlade kao pregovarač jer se smatra umerenim; u stvarnosti, kaže Irinej, on često predstavlja različite stavove različitoj publici." Irinej je tvrdio da je vladika bački govorio "sve prave stvari" tokom razgovora u Beču, ali "se vratio na ekstremniji stav kada se vratio u društvo svojih kolega vladika."
Da li je vladika bački zaista bio dvoličan ili je Irinej klevetao kolegu koji se nije slagao sa njim, manje je važno od ove činjenice: jedan mlađi sveštenik tajno je podrivao starijeg jerarha pred predstavnicima strane sile.
Depeša takođe primećuje nešto drugo: Irinejevo imenovanje za Australiju i Novi Zeland održaće "njegove korisne veze sa pravoslavnim grupama u dijaspori (i njihovim povezanim izvorima finansiranja)."
On je pružao obaveštajne podatke o finansijskim mrežama srpske dijaspore. Baš o onim zajednicama koje podržavaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu širom sveta. Njihovim izvorima finansiranja. Njihovim organizacionim strukturama. Sve prijavljeno američkim zvaničnicima.
Možda najopterećujuća rečenica u depešama: "On nas je uverio da će nastojati da ostane angažovan po pitanjima Kosova i Metohije" čak i nakon što bude poslan u Australiju.
Ovo nije bio mali razgovor na koktelu. Ovo je bio kontinuiran obaveštajni odnos. I čak kada je rukovodstvo Srpske Pravoslavne Crkve postalo sumnjičavo i poslalo ga na drugu stranu sveta, on je obećao da će ostati angažovan.
Druga depeša od 22. decembra 2006, koja analizira političku ulogu Crkve, sugeriše da je rukovodstvo Crkve zaista postalo sumnjičavo. Zbog toga je unapređen i poslan u Australiju. Izvući ga iz centra moći. Staviti distancu između njega i osetljivih pregovora.
Do juna 2007. godine, diplomirao je od tajnog doušnika do javnog uticaja. Postao je prvi zvaničnik Srpske Pravoslavne Crkve koji je javno uslovio podršku za Kosovo i Metohiju ustupcima, govoreći američkim zvaničnicima na događaju Kontakt grupe za outreach.
Sama procena američkog Stejt departmenta priznaje cenu koju je platio za ovu saradnju. Čak su i njegovi američki rukovaoci primetili da njegove frustracije "boje njegovu procenu" i da njegove karakterizacije drugih vladika mogu biti pristrasne ličnim razočaranjem.
Ali su ga i dalje koristili.
OBRAZAC OTKRIVEN
Pogledajte obrazac:
Beograd, 2006-2007:
Radio je tajno sa stranom silom protiv srpskih interesa. Podrivao je rukovodstvo Crkve. Pružao obaveštajne podatke o crkvenim finansijama i finansiranju dijaspore. Karakterisao one koji se nisu slagali sa njim kao "tvrde" i prepreke. Kada je rukovodstvo Crkve postalo sumnjičavo, unapređen je i poslan u Australiju. Ali je nastavio svoju agendu sa tog dalekog mesta.
Klivlend, 2023-2025:
Radi sa očiglednim nepoštovanjem kanonskih procedura. Uklanja sveštenike koji se opiru njegovoj agendi. Predsedava katastrofalnim finansijskim kolapsom. Karakteriše one koji ga dovode u pitanje kao smetače i prepreke. Blokira preporučena pisma Svetom sinodu. Vlada sa pozicije sa minimalnim nadzorom.
Metode se menjaju. Mentalitet ostaje.
Kada su Srbiji i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi bila potrebna jedinstva tokom pregovora o Kosovu I Metohiji, on je radio sa onima koji su nastojali da podele.
Kada su srpske zajednice u dijaspori trebale zaštitu, on je pružao obaveštajne podatke o njihovom finansiranju stranom silama.
Kada je vladici bačkom bila potrebna lojalnost mlađeg kolege, dobio je karakterno ubistvo dostavljeno stranim zvaničnicima umesto toga.
A sada, kada Klivlend i vernici trebaju transparentnost i kanonsko upravljanje, dobijaju blokirane komunikacije, uklonjene sveštenike i šest policijskih automobila.
Dve decenije. Dva kontinenta. Jedan obrazac. Radi protiv svojih sopstvenih.
IRONIJA ISTORIJE
Ljudi koji stoje ispred hrama Svetog Save u decembru 2025. godine su potomci onih koji su stajali na istim mestima 1963. Godine, ali pozicije su se obrnule na najbolniji mogući način.
Godine 1963, njihovi dedovi i babe stajali su na tim vratima braneći svoju lojalnost Beogradu. Oni su bili frakcija lojalna Patrijarhu. Oni koji su odbili da se pridruže raskolu. Oni koji su rekli: "Mi stojimo uz Majku crkvu, bez obzira na sve."
Slali su svoju decu u srpsku školu da uče jezik i kulturu. Prenosili priče o staroj zemlji. Odgajali unuke da vole Srpsku Pravoslavnu Crkvu i poštuju Patrijarha.
A sada, ti unuci stoje na istim vratima. Još uvek lojalni Beogradu. Još uvek podržavajući Patrijarha. Još uvek odbijajući da se pridruže buntu. Ali ovog puta, oni brane Crkvu od episkopa koga je postavio Beograd.
Episkopa koji je odrastao u raskolničkoj crkvi kojoj su njihovi dedovi i babe protivili.
Episkopa koji je radio kao obaveštajni izvor za strane sile tokom Kosova.
Episkopa koji je podrivao sopstvene kolege vladike pred američkim zvaničnicima.
Episkopa koji blokira njihova pisma upravo onom Beogradu kome oni ostaju lojalni.
Dedovi i babe borili su se protiv raskolnika koji su se protivili Beogradu. Unuci se bore protiv raskolničkog episkopa poslanog iz Beograda.
Vrata su ista. Lojalnost je ista. Žrtva je ista. Samo je neprijatelj promenio strane.
KULTURNI VRT: IRONIJA U KAMENU
Postoji još jedan deo ove priče. Tiši deo, ali nekako najbolniji.
U Rokfeler parku u Klivlendu stoje Klivlendski kulturni vrtovi, niz uređenih vrtova koji odaju počast imigrantskim zajednicama grada. Ukupno trideset pet vrtova, svaki predstavlja drugu kulturu.
Srpski kulturni vrt posvećen je 5. oktobra 2008. godine. Sadrži centralni trg sa simboličnom kockom koja nosi srpski grb. Oko njega, put od mozaika od šljunka reprodukuje mozaike iz Manastira Hilandar i Patrijaršije u Peći.
A u centru trga, uklesano u kamenu da svi vide, srpski moto: "SAMO SLOGA SRBINA SPAŠAVA."
"Samo sloga Srbina spašava."
Napore da se stvori ovaj vrt vodio je Aleks Mačeski, koji je tada bio predsednik i izdavač The Plain Dealer, glavnih novina u Klivlendu. Trebalo je godine rada. Prikupljanje sredstava. Dizajn. Organizovanje zajednice. Godine 2009, srpski predsednik Boris Tadić došao je u Klivlend na posvećenje ikone Svetog Save u vrtu.
Bio je to trenutak ponosa za srpsku zajednicu u Klivlendu. Trajno svedočenje njihovog nasleđa u srcu grada.
"Samo sloga Srbina spašava."
A sada, 2025. godine, manje od dvadeset godina nakon što je taj moto uklesan u kamen, jedan srpski pravoslavni episkop uništava jedinstvo koje on slavi.
Patrijarh Pavle proveo je 1990-e putujući, lečeći, ujedinjujući. Omogućio je Srbima u Klivlendu da hodaju kroz oba hrama Svetog Save bez srama. Spojio ih je. Episkop Irinej proveo je devet godina ponovo ih deleći. Moto u Kulturnom vrtu još uvek glasi "Samo sloga Srbina spašava." Ali šest blokova dalje, u hramu Svetog Save, jedinstvo umire.
Sto dvadeset porodica u kanonskoj žalbi. Šest policijskih automobila. Majkama i deci zabranjeno da nogom kroče na crkveno imanje. Sveštenici uklonjeni bez propisnog obaveštenja. Pet i po miliona dolara izgubljeno.
Moto Kulturnog vrta uklesan je u kamen. Nasleđe episkopa Irineja uklesano je u bol.
PITANJA KOJA NIKO NE ŽELI DA POSTAVI
Postoje pitanja koja trebaju odgovore. Pitanja koja treba da postavi Sveti Sinod. Pitanja koja su izbegavana predugo.
Da li je episkop Irinej ikada otkrio Svetom Sinodu u Beogradu svoju službu kao obaveštajni izvor američkog Stejt departmenta tokom pregovora o Kosovu I Metohiji? Da li je rukovodstvo Crkve znalo da postavlja nekoga ko je radio sa stranom silama protiv srpskih interesa?
Da li je pružao obaveštajne podatke američkim zvaničnicima o finansijskim mrežama srpske pravoslavne dijaspore u Americi nakon što je postavljen za Istočnoameričku eparhiju? Da li ti isti izvori finansiranja koje je nekad prijavljivao sada pate pod njegovim finansijskim lošim upravljanjem?
Da li njegova demonstrirana volja da radi sa stranom silama protiv srpskih crkvenih i nacionalnih interesa diskvalifikuje ga da služi kao episkop? Može li se nekome ko je izdao sopstvenu crkvu stranim zvaničnicima poveriti njena pastorska briga?
Da li je njegov obrazac uklanjanja sveštenika koji se opiru njegovoj agendi povezan sa istim obrascem koji je pokazao 2006-2007, kada je karakterisao vladike koji se nisu slagali sa njim kao "tvrde" prepreke pred američkim zvaničnicima?
Da li njegovo odbijanje da prosledi kanonske žalbe Svetom Sinodu odražava isto blokirajuće ponašanje koje je pokazao kada je radio na podrivanju srpskih pozicija tokom pregovora o Kosovu?
I možda najbolnije: Da li je Sveti Sinod nehotice postavio bivše obaveštajno sredstvo da upravlja eparhijom punom baš onih dijaspornih zajednica o kojima je nekad izveštavao?
KAD POSLUŠNOST POSTANE GREH
Vernicima hrama Svetog Save stalno se ponavlja da moraju "slušati svog episkopa". Da je dovoditi ga u pitanje bunt. Da je podnošenje kanonskih žalbi raskolničko ponašanje.
Ali blaženopočivši Patrijarh Pavle učio je nešto drugo. Patrijarh Pavle je učio da poslušnost episkopu prestaje kada episkopove naredbe protivreče Jevanđelju, kanonima ili učenju Crkve. Da slepa poslušnost ljudskom autoritetu nije vrlina kada se taj autoritet zloupotrebljava. Učio je da vernici ne samo da imaju pravo, već i dužnost da govore istinu vlasti. Da podnose kanonske žalbe kada njihov episkop krši crkveni zakon. Da brane svoje sveštenike kada ih nepravedno uklanjaju.
Sto dvadeset porodica koje su podnele kanonske žalbe nisu raskolnici. One rade tačno ono čemu ih je Patrijarh Pavle učio. Majke koje stoje napolju na 14 stepeni nije buntovnice. One brane ono za šta je Patrijarh umro da sačuva. Parohijani koji su slali pisma Beogradu nisu smutljivci. Oni su verni sinovi i kćeri Srpske Pravoslavne Crkve koji mole svoju Matičnu crkvu za pomoć. Poslušnost prema nasilnom episkopu nije vrlina. To je saučesništvo. A vernici u Klivlendu izabrali su istinu umesto saučesništva.
NAJVEĆI OPSTRUISTA
I evo nas. Najveći opstruista otkako je osnovana Istočnoamerička eparhija.
On opstruiše komunikaciju sa Beogradom. Tri preporučena pisma poslana Svetom Sinodu, sva blokirana.
On opstruiše finansijsku transparentnost. Preko 5,4 miliona dolara izgubljeno, bez jasnog obračuna.
On opstruiše kanonske procedure. Potrebno je trideset dana obaveštenja za uklanjanje sveštenika, on daje 48 sati.
On opstruiše parohijske izbore. Jednoglasno izabranog predsednika odbija, člana odbora sa dokumentovanim lažnim izjavama odobrava.
On opstruiše dokaze. Finansijski sekretar nudi dokaz o nepravilnostima, on odbija da ih pregleda.
On opstruiše sastanke. Parohijani zakazuju vanredni sastanak, on ga zabranjuje.
On opstruiše porodice. Majkama i deci koja godinama pohađaju srpsku školu sada zabranjuje pristup njihovoj crkvi.
On opstruiše istinu. Sigurnosne kamere uništene pre nego što svete stvari nestanu.
On opstruiše sve osim laži, korupcije, zlostavljanja i odmazde.
Najveći opstruista. Ali evo šta ne može da opstruiše:
Ne može da opstruiše 120 porodica koje stoje zajedno.
Ne može da opstruiše dokumentaciju koju su sastavili.
Ne može da opstruiše deklasifikovane depeše koje otkrivaju njegovu prošlost.
Ne može da opstruiše ljubav koju ovi ljudi imaju prema svojoj crkvi.
I ne može zauvek da opstruiše istinu.
KONAČNA IRONIJA
Postoji izvesna poezija u tome kako bi ova priča mogla da se završi.
Čovek koji je odrastao u raskolničkoj crkvi tokom bune 1960-ih, koji je kasnije radio kao obaveštajni izvor za strane sile tokom Kosova, koji sada deluje kao episkop sa istim raskolničkim mentalitetom koji je naučio u mladosti, možda će konačno odgovarati pred samom institucijom na koju je nekad izdavao.
Sveti Sinod koji je zaobilazio kada je radio sa američkim zvaničnicima.
Patrijarh čije je nasleđe raspravljao sa predstavnicima američkog Stejt departmenta.
Srpska Pravoslavna Crkva o kojoj je pružao obaveštajne podatke stranim silama.
Oni su ti koji će odlučiti o njegovoj sudbini.
Buntovnik koji je postao episkop će možda otkriti da odora ne štiti kada su dokazi preveliki.
Opstruista koji je blokirao sve može otkriti da neke stvari ne mogu da se blokiraju.
A čovek koji je radio protiv svojih može naučiti da na kraju, da za sve što činimo nekad moramo da odgovaramo.
ZA VERNIKE
Vama, ljudima koji stojite napolju ispred hrama Svetog Save na hladnoći:
Vaši dedovi i babe stajali su na tim vratima 1963. godine, braneći svoju lojalnost Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Vi sada stojite tamo, braneći istu lojalnost. Žrtva je ista. Ljubav je ista. Vera je ista. Vi niste raskolnici. Vi niste smutljivci. Vi ste najverniji sinovi i kćeri koje Beograd ima u Americi.
ZA SVETI SINOD
Pred vama je izbor.
Nastaviti da dozvoljavate da jedan čovek uništava ono što je Patrijarh Pavle gradio, ili delovati. Dokazi su ogromni. Obrazac je jasan. Šteta je dokumentovana. Sto dvadeset porodica čeka. Srpska zajednica u Klivlendu posmatra. Dijaspora postavlja pitanja.
"Samo sloga Srbina spašava."
Moto je uklesan u kamenu u Klivlendskom kulturnom vrtu. Ali samo jedinstvo umire šest blokova dalje. Dokle ćete još dozvoliti da umire?
Свети Саво, моли Бога за нас!
Najveći opstruista opstruiše sve osim istine. A istina stoji napolju na hladnoći, čekajući pravdu.
NAPOMENA: Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://borbazaveru.info/content/view/21302/47/
Za detaljne dokaze o obaveštajnom radu episkopa Dobrijevića, videti: https://borbazaveru.info/content/view/21157/47/ sa punim citatima deklasifikovanih depeša američkog Stejt departmenta iz WikiLeaks-a.
Comments