Osmesi, obećanja i prazan džep: Gde je završio novac od četiri sahrane u Novoj Marči?

 Ljubljeni moji, došli smo do saznanja da je Slobodan Pavlović — čovek koji godinama održava groblje u Novoj Marči, čovek čiji otac počiva na tom istom zemljištu, čovek kome je Episkop lično potpisao pismo sa rokom od 21 dana da ukloni materijal sa poseda manastira Nova Marča — obavio iskop za najmanje četiri sahrane na tom groblju, i da za nijednu od te četiri nije dobio isplatu. Prva od te četiri neisplaćene sahrane obavljena je još 19. januara — što znači da ovo nije skorašnji previd, već praksa koja traje mesecima.

Porodice su platile. To nije sporno, to je potvrđeno. Svaka od te četiri porodice uplatila je crkvi ono što se traži za ukop voljene osobe. Pitanje koje ostaje jeste jednostavno: gde je taj novac završio, ako ne kod čoveka koji je stvarno obavio posao?

Slobodan takođe nije plaćen ni za održavanje groblja počev od aprila ove godine. Ne za iskop. Ne za kosidbu, ne za sve ono zbog čega je to groblje uopšte pristupačno porodicama koje dolaze da posete svoje pokojne.

A podsetimo se — u junu je bilo i „pomirenje”. Episkop je, nasmejan, objasnio Slobodanu da on lično ništa od toga nije naredio, da su odluke donete bez njegovog znanja. Slobodan je, u dobroj veri, prihvatio to objašnjenje. Osmeh je delovao iskreno. Reči su zvučale umirujuće.

Samo što se ispostavlja da osmeh nije značio ništa, a reči su bile samo reči. Neisplaćeni iskopi su se nastavili i posle tog sastanka. Održavanje groblja ostalo je neplaćeno i posle tog sastanka. Voz „pomirenja” je prošao, a račun je ostao isti kakav je i bio pre osmeha — nula.

A knjige pokazuju da su nekada znali tačno šta duguju.

Postoji zapis iz decembra 2024. godine u kome uprava sama objašnjava sopstvenu praksu plaćanja: platili su za podizanje kapije i dodavanje osam redova grobnih mesta — ukupan projekat od 83.000 dolara, od čega je do tada isplaćeno 58.550 dolara. Posebno je navedeno da Slobodan takođe obavlja iskop grobova i košenje trave, i da ti troškovi iznose ukupno 15.240 dolara — vođeni kao posebna stavka, odvojeno od većeg projekta, „da se zna kada je veći projekat isplaćen.”

Dakle, 2024. godine ovo je funkcionisalo tačno onako kako i treba: posao se obavlja, trošak se prati kao posebna, imenovana stavka, i isplaćuje se. Uprava je znala šta duguje i kome duguje. Ovo nije bila nejasna ili sporna kategorija troška.

A onda, počev od aprila ove godine, ta ista, dobro poznata i ranije uredno plaćena stavka — jednostavno je prestala da postoji. Ne manja suma. Ne spor oko iznosa. Ništa. Slobodan nastavlja da kopa grobove i održava groblje, a od uprave koja je 2024. znala tačno kako da to zavede i isplati, sada ne dobija ništa.

Teško je pozivati se na zabunu kada postoji sopstveni zapisnik koji dokazuje da su nekada znali tačno šta rade.

Crkva naplaćuje 2.800 dolara za ukop ako je upokojeni lično bio član parohije, i preko 3.000 dolara ako nije — svako se, dakle, određuje pojedinačno, po samom upokojenom, ne po porodici kao celini. Za samo ta četiri poznata ukopa, to znači da je crkva primila negde između 11.200 i preko 12.000 dolara — u zavisnosti od statusa svakog upokojenog. Slobodan, čovek koji je stvarno iskopao te grobove, nije video nijedan dolar od te sume.

Ovo nije priča o sentimentu. Slobodan obavlja posao — iskop, održavanje, — i za taj posao treba da bude plaćen, isto kao i svako drugi ko radi ono što mu se traži. Porodice su platile crkvi tačno za taj posao. Pitanje ostaje jednostavno: zašto on onda nije video nijedan cent?

A gde je tu menadžer Nove Marče, D.K.?

Šta je tačno njegov posao, ako ne da vodi računa o tome šta je plaćeno, šta nije i iz kog razloga? Kako je moguće da menadžer previdi mesece neisplaćenog rada i hiljade dolara koje su porodice uplatile crkvi? Ili je u pitanju potpuna nesposobnost da se vodi manastirsko imanje, ili svesno okretanje glave. Trećeg nema.