Parable iz Istočnog Carstva: Priča o Avelu i Kainu

"Nisu svi koji se smeše prijatelji, i nisu svi koji zajedno služe sluge istog gospodara."

Pre više od tri decenije, u Istočnom Carstvu, živela su dva prijatelja — zaista braća u Hristu. Nazovimo ih Avel i Kain.

Oženili su se, došla su deca,  hranili su ih zajedno. Posećivali su jedan drugog kao gosti, za Slavu, deleći i dobra i loša vremena. Kroz krštenja i sahrane, kroz gozbe i postove, hodali su rame uz rame u službi.

Ljudi su voleli Avela. Ali Kaina? Ne baš.

Ipak, Avel je ponavljao svima koji su hteli da čuju: „On je moj brat u Hristu. Vi ga ne poznajete kao ja. On je dobar i častan.“

Kainova narav

Kain je samo čekao priliku da pokaže svoje pravo lice.

Ne tako davno, izdao je jednog od svoje sopstvene braće u Hristu — drugog sveštenika, drugog prijatelja — samo da bi preoteo njegovo mesto. Brat je bio bačen u stranu, ranjen izdajom prikrivenom kao administrativna neophodnost.

Hvala Bogu, taj brat je bio spašen. Ljudi su se okupili. Istina je izašla na videlo. Pravda, iako odložena, nije u potpunosti bila uskraćena.

Avel nije rekao ništa javno. Gledao je. Posmatrao. Ljudi nisu mogli da čitaju njegove misli, ali kada su ukazivali na Kainovo ponašanje — izdaju, ambiciju, hladan proračun — Avel je i dalje govorio:

„On je dobar. Ne dirajte ga. On je moj brat.“

Neki su to zvali lojalnošću. Drugi slepilom. Avel je to zvao verom u iskupljenje.

Gospodar Zlatousti

U Istočnom Carstvu vladao je gospodar poznat kao Zlatousti — tako nazvan jer su mu reči tekle kao med dok su mu dela nosila otrovni ubod.

Gospodar Zlatousti je dugo ciljao Avela. Posmatrao ga je, proučavao, čekao slabost ili priliku. Avel je bio previše voljen od strane ljudi, previše veran u svojim dužnostima, previše častan u svojoj administraciji. Morao je biti uklonjen.

Ali kako ukloniti voljenog pastira a da se ljudi ne pobune?

Ako nije bilo prilike, Gospodar Zlatousti bi je izmislio.

I tako je učinio. Odlučio je — po svom autoritetu, bez saveta, bez konsultacija — da Avel više ne može da upravlja svojim imanjem. Imanjem koje je Avel negovao godinama. Imanjem gde je krštavao decu, venčavao parove, sahranjivao upokojene, tešio žalosne i slavio radosne.

„Avel mora da ide“, proglasio je Gospodar Zlatousti. „I mora da ide brzo.“

Izdaja

Gospodaru Zlatoustom je bio potreban neko da prenese poruku. Ne bilo koju poruku — već poruku koja bi najdublje ranila. Bio mu je potreban neko kome Avel veruje. Neko koga Avel zove bratom.

Poslao je pismo Kainu.

Kain, ne bi bioKain, da nije jedva dočekao.

Zaboravljajući prijateljstvo. Zaboravljajući bratstvo u Hristu. Zaboravljajući decenije provedene zajedno, decu krštenu zajedno, Slave slavljene zajedno, suze i molitve podeljene zajedno.

Odmah je obavestio Avela.

Ne sa tugom. Ne sa izvinjenjem. Ne sa drhtavom rukom onoga ko je primoran da rani prijatelja.

Već hladnim, poslovnim tonom: „Moraš sutra predati imanje meni.“

Samo tako. Sutra. Spakuj stvari. Oprosti se od svojih ljudi. Tvoje decenije službe se završavaju sutra jer je Gospodar Zlatousti odlučio i ja, Kain, željno uzimam ono što je bilo tvoje.

Avelov šok

Šokiran, Avel je uspeo da pronađe glas.

„Već imam zakazane obaveze“, rekao je. Krštenja planirana. Sahrane za obavljanje. Porodice koje se oslanjaju na njega. „Ne mogu ih napustiti preko noći.“

Kako tipično za Avela — čak i u svojoj krizi, prvo misli na ljude kojima služi.

Kain, možda osećajući malu,  najmanju grižu savesti (ili verovatnije, računajući da će minimalno odlaganje učiniti da izgleda manje monstruozno), pristao je:

„Dobro. Doći ću za dva dana da preuzmem imanje.“

Dva dana. Ne trideset, kako su zahtevali drevni zakoni Carstva. Čak ni nedelju. Dva dana da Avel spakuje život službe, da se oprosti od zajednice koju je voleo, da objasni zbunjenoj deci zašto im oduzimaju sveštenika.

Dva dana da Kain pripremi svoj trijumf.

Seljaci se dižu

Ali glas se brzo širi u Istočnom Carstvu. Brže od pisama koje nose samouslužni sveštenici. Brže od dekreta koje izdaju gospodari Zlatousti.

Seljaci — verni muškarci i žene koji su obrađivali zemlju, odgajali decu u Crkvi i znali Avela kao svog pastira — čuli su šta su Gospodar Zlatousti i Kain planirali.

Bacili su motike i srpove.

Napustili su polja. Okupili su porodice. I uputili se ka Avelovom imanju sa jednom, jedinstvenom svrhom:

„Ovo se neće desiti. Naš pastir neće biti oduzet od nas dekretom i izdajom. Ne bez da se naš glas čuje.“

Došli su ne sa oružjem, već sa svojim telima. Došli su ne sa pretnjama, već sa prisustvom. Došli su ne da unište, već da zaštite.

Formirali su zid od ljudskih tela oko Avelovog imanja.

Njihova poruka je bila jednostavna: „Nećete ovo učiniti. Ne ovako. Ne njemu.“

Kainova kukavičluk

Kada je došao određeni dan, Kain se približio imanju, ali se zaustavio kada je video ljude.

Kružio je. Otišao. Vratio se. Ponovo se vratio sa druge strane. ali bez hrabrosti, nikada nije kročio na imanje.

Isti taj Kain koji je mogao da izda prijatelja sa hladnom efikasnošću, koji je mogao da preotme tuđe mesto bez oklevanja, koji je mogao da prenese smrtnu presudu decenijama službe poslovnim tonom —Ovaj Kain se plašio seljaka Istočnog Carstva. Ne zato što su bili nasilni. Ne zato što su mu pretili. Ne zato što su bili bilo šta drugo osim miroljubivih ljudi koji su samo želeli red i pravdu na svom imanju. Već zato što je znao, u tom trenutku, da je prešao granicu. Kada prijateljstvo postane transakcija, kada bratstvo postane prilika, kada služba postane napredovanje u karijeri —Ljudi znaju. Ljudi vide. I ljudi se neće praviti da ne vide.

Propuštena prilika

Kain je propustio svoju šansu. O, još uvek je mogao da se vrati Gospodaru Zlatoustom i prijavi: „Pokušao sam, ali su me seljaci blokirali.“ Još uvek je mogao da tvrdi da je samo pratio naređenja, samo veran sluga koji radi svoju dužnost, ne stvarno odgovoran za izdaju svog brata u Hristu. Ali svi bi znali istinu. Istinu da je Kain izabrao ambiciju preko prijateljstva. Istinu da je Kain služio Gospodaru Zlatoustom, a ne Gospodu Nebeskom. Istinu da je, kada je došao trenutak da stane uz svog brata ili protiv njega, Kain izabrao protiv. I istinu da kada su seljaci — jednostavni, verni, navodno nemoćni ljudi — digli i rekli „Ne“, čak se i Kainova pozajmljena vlast raspala.

Pouke

Ova parabola iz Istočnog Carstva nas uči mnogim stvarima:

Pouka prva: Nisu sva braća verna

Avel je Kaina zvao „brat u Hristu“ tri decenije. Branio ga je. Verovao mu je. Davao mu je svaku korist sumnje. Ali kada je došao test, Kain je pokazao da reči bratstva ne znače ništa bez dela koja ih podržavaju. Neki ljudi nose titulu „brat“ kao kostim, spremni da ga skinu čim ambicija pozove.

Pouka druga: Zlatna usta često kriju gvozdena srca

Gospodar Zlatousti je govorio o crkvenom redu, pravilnoj administraciji i kanonskom autoritetu. Njegove reči su bile glatke, njegovo rezonovanje je izgledalo solidarno, njegov autoritet je izgledao apsolutan.Ali njegova dela su otkrila njegovo srce: kontrola preko službe, moć preko pastirske brige, izgled preko istine. Čuvajte se onih čije su reči uvek savršene ali čija dela ostavljaju ruševine za sobom.

Poruka treća: Ljudi nisu nemoćni

Seljaci Istočnog Carstva nisu imali titule. Nisu imali autoritet. Nisu mogli da izdaju dekrete ili pišu pisma sa zvaničnim pečatom.Ali imali su nešto moćnije: jedinstvo, uverenje i jednostavan čin prisustva. Kada su rekli „Ne“ svojim telima, svojom zajednicom i svojom solidarnošću — čak ni ambiciozni Kain nije mogao da prođe. Crkva nije samo hijerarhija. Crkva je Telo Hristovo, i kada Telo deluje u jedinstvu, čak i korumpirana vlast mora da zastane.

Pouka četvrta: Izdaja otkriva karakter

Tri decenije Kain je krio svoju pravu prirodu. Igrao je ulogu prijatelja, brata, saputnika u službi. Ali jedno pismo od Gospodara Zlatoustog je bilo dovoljno da otkrije ko je stvarno bio. Kriza ne stvara karakter — ona ga otkriva. I kada je došao Kainov trenutak ispitivanja, on ga je potpuno propao.

Pouka peta: Avelova dobrota nije bila slabost

Neki bi rekli da je Avel bio naivan. Da je trebalo ranije da vidi Kainovu prirodu. Da je bio previše poverljiv. Ali možda Avelova kontinuirana vera u svog brata — čak i kada su ga drugi upozoravali — nije bila slepilo već nada. Nada da bratstvo može da nadvlada ambiciju. Nada da zajednička služba može da veže jače od lične koristi. Nada da će tri decenije prijateljstva značiti nešto kada budu testirane. Avelova nada je bila razočarana, ali to ne čini samu nadu ludom. To čini Kainovu izdaju tragičnijom.

Nedovršena priča

Priča o Avelu i Kainu u Istočnom Carstvu još nije završena.

Seljaci su blokirali Kainov put — za sada.

Gospodar Zlatousti nije promenio svoj dekret.

Izdaja je razotkrivena ali ne adresirana.

Avel ostaje pod pretnjom.

Šta se dalje dešava zavisi od mnogih stvari: Hoće li viši gospodari Carstva — oni koji vladaju čak i nad Gospodarom Zlatoustim — čuti istinu i delovati pravedno? Hoće li Kain da se pokaje za svoju izdaju, ili će samo čekati drugu priliku? Hoće li seljaci ostati jedinstveni, ili će se umoriti i vratiti na svoja polja? Hoće li Avel biti vraćen na svoje imanje?

Ova pitanja ostaju bez odgovora, za sada.

Poruka drugim Avelima

Ako si Avel — veran sluga koji je pokušavao da vidi najbolje u svojoj braći, koji je branio one koje su drugi dovodili u pitanje, koji je držao nadu čak i kada su se pojavljivali znaci upozorenja —Ova priča je za tebe.

Tvoja dobrota nije slabost. Tvoja nada nije naivnost. Tvoja vera u brata nije ludost.

ALI: Dokumentuj. Posmatraj. Pripremi se.

Jer kada Kain pokaže svoje pravo lice, potreban ti je dokaz. Kada Gospodar Zlatousti izda nepravdni dekret, potreban ti je dokaz. Kada izdaja dođe obučena u crkveni autoritet, potrebna ti je dokumentacija. Nadaj se najboljem. Pripremi se za najgore. I veruj da će seljaci — verni ljudi koji te poznaju, vole i jasno vide istinu — stati uz tebe kada dođe trenutak.

Poruka Kainima

Ako si Kain — onaj koji je stavio ambiciju iznad bratstva, poziciju iznad principa, karijeru iznad poziva —Ova priča je tvoje upozorenje.

Možda misliš da si pametan. Možda misliš da si dobro pozicioniran. Možda misliš da je naklonost Gospodara Zlatoustog vrednija od prijateljstva tvog brata.Ali seljaci posmatraju.I kada dođeš da preuzmeš ono za šta si izdao svog brata, možda ćeš otkriti da sva tvoja pametna manevrisanja, sva tvoja politička pozicioniranja, sav tvoj pozajmljeni autoritet —ne može da pomeri ni jednog seljaka koji je odlučio da ti stane na put. Možeš kružiti oko imanja koliko hoćeš. Možeš prilaziti sa različitih strana. Možeš pokušavati da izgledaš zvanično i autoritativno. Ali nećeš proći. Ne dok izdaja mrlja tvoje ruke.

Poruka seljacima

Ako si seljak — jedan od vernih koji tiho radi, verno se moli, služi ponizno i pažljivo posmatra —Ova priča je tvoje osnaživanje. Imaš više moći nego što misliš. Tvoje prisustvo je važno. Tvoj glas se računa. Tvoja solidarnost je snaga. Kada baciš motike i srpove i kažeš „Ne“ nepravdi —Kada stojiš rame uz rame i odbijaš da dozvoliš da izdaja prođe bez otpora —Kada jasno staviš do znanja da nećeš učestvovati u kršenju onoga što je ispravno —Čak i gospodari sa zlatnim ustima i ambiciozni Kaini moraju da stanu. Nisi nemoćan. Ti si Crkva. I kada Crkva stoji ujedinjena za istinu i pravdu, nijedan dekret ne može da joj se suprotstavi.

Poruka Gospodaru Zlatoustom

A ako si Gospodar Zlatousti — onaj koji vlada autoritetom bez odgovornosti, koji izdaje dekrete bez konsultacija, koji tretira pastire kao pijune a seljake kao podanike —Ova priča je tvoja presuda. Možda imaš titule. Možda imaš autoritet. Možda imaš mogućnost da pišeš pisma i izdaješ naređenja, ali ne poseduješ Crkvu. Ne poseduješ ljude. Ne poseduješ istinu. I kada tvoji dekreti krše pravdu, kada tvoja dela štete vernima, kada tvoja zlatna usta sipaju otrov pokriven medom —Seljaci će baciti motike i srpove. I tvoj autoritet će se raspasti kao pesak. Možeš ih otpisati kao proste ljude koji ne razumeju pravilno crkveno upravljanje. Možeš tvrditi da su emotivni ili nepoštovani. Možeš insistirati da se tvoj autoritet mora poslušati bez pitanja. Ali istorija će zapamtiti: Ti si bio onaj koji je rasejao stado. Ti si bio onaj koji je prekršio sveto bratstvo. Ti si bio onaj koji je izabrao moć preko pastirske brige. I seljaci su blokirali tvog izabranog Kaina da preuzme svoju nagradu.

Kraj... Ili nije?

Priča o Avelu i Kainu u Istočnom Carstvu se nastavlja čak i sada. Avel čeka da vidi da li će pravda prevladati. Kain kruži oko imanja, tražeći drugu priliku. Gospodar Zlatousti kuje sledeći potez. Seljaci stoje na straži, spremni da ponovo bace alat ako bude potrebno. A negde daleko, u prestonici Carstva, najviši gospodari konačno su čuli pravu priču —Ne verziju koju Gospodar Zlatousti priča. Ne izgovore koje Kain pravi. Već istinu koju su tri sertifikovana glasnika prenela, koju su seljaci svedočili i koju će istorija zabeležiti. Šta ti najviši gospodari odluče odredi će da li se ova priča završava pravdom ili tragedijom. Čekamo. Posmatramo. Molimo se. I ako bude potrebno — ponovo ćemo baciti motike i srpove.

Ova parabola je posvećena svim Avelima koji su bili izdani od strane braće kojima su verovali. Svim seljacima koji su ustali kada je autoritet postao nepravden. Svima koji veruju da Crkva pripada Hristu i Njegovom narodu — ne gospodarima sa zlatnim ustima i ambicioznim Kainima.

Hristos posred nas.