Prazne krune: Kada položaj znači više od svrhe

Specijalni dopisnik

„Svi žele da budu kraljevi, da stave krunu na praznu glavu. Ma koliko mala, ipak je to kruna.“

Ovo prodorno zapažanje o sklonosti ljudske prirode ka taštini umesto suštini posebno jasno odjekuje u trenutnim borbama za upravljanje u Hramui Svetog Save Srpske pravoslavne crkve u Klivlendu

.

Težnja za položajem umesto svrhom

Unutar svake zajedničke organizacije, iskušenje da se traže titule i položaji radi njih samih, a ne radi istinske službe, može stvoriti ozbiljne izazove. U Hramui Svetog Save, parohijani su primetili ovu dinamiku koja utiče na određene članove odbora koji izgleda više brinu o statusu nego o staranju.

„Bili smo svedoci pojedinaca koji retko prisustvuju bogosluženjima ili učestvuju u parohijskom životu, a koji iznenada postanu veoma zainteresovani kada se otvore mesta u odboru“, napominje dugogodišnji član crkve koji je zatražio anonimnost. „Ovi položaji su namenjeni skromnoj službi zajednici, a ne ličnom napredovanju ili uticaju.“

Ova težnja za položajem bez odgovarajuće posvećenosti svrsi odražava mudrost u zapažanju o krunama koje krase prazne glave – titule tražene ne zbog odgovornosti koju podrazumevaju, već zbog statusa koji donose.

Male krune, značajna šteta

Prema parohijanima upoznatim sa situacijom, nekoliko pojedinaca u delimično odobrenom odboru od strane episkopa Irineja oličava ovaj zabrinjavajući obrazac:

• Neki su dovodili u pitanje članski status posvećenih parohijana, dok je njihovo prisustvo na bogosluženjima neredovno

• Drugi su podneli izmenjene komunikacije koje su pogrešno predstavljale izjave drugih parohijana

• Nekolicina je iskoristila lične veze, a ne dokazanu službu, da bi osigurala svoje pozicije

„Iako ovo mogu izgledati kao male ‘krune’ u široj slici, uticaj na našu parohiju bio je značajan“, objašnjava drugi član zajednice. „Kada ljudi teže položajima bez pravog duha službe, upravljanje postaje pitanje kontrole, a ne brige za zajednicu.“

Ova stvarnost ilustruje kako čak i „male krune“ – položaji unutar parohijskog odbora koji spolja mogu izgledati beznačajno – mogu naneti nesrazmernu štetu kada se traže iz pogrešnih razloga.

Kontrast službenog vođstva

Kriza u upravljanju istakla je oštar kontrast između dva pristupa parohijskom rukovodstvu – jedan fokusiran na titule i lični uticaj, drugi na iskrenu službu bez obzira na priznanje.

„Naš jednoglasno izabrani predsednik odbora, čije je potvrđivanje odbijeno, oličava ovaj potonji pristup“, primećuje član parohijskog saveta. „Ona je godinama dosledno služila našoj zajednici, očuvajući obrazovanje na srpskom jeziku za našu omladinu i brinući se za parohijske potrebe bez traženja priznanja. Njeno vođstvo proističe iz službe, a ne iz traženja titula.“

Ovaj kontrast između praznih kruna i službenog vođstva odražava osnovni duhovni princip unutar pravoslavne tradicije – da pravi autoritet raste iz skromne službe, a ne iz položaja ili titule.

Prepoznavanje pravog autoriteta

Dok Katedrala Svetog Save prolazi kroz ovaj izazovan period, parohijani sve više razlikuju formalne titule od pravog duhovnog autoriteta. Njihovo odbijanje da prihvate delimični odbor ne predstavlja odbacivanje crkvene hijerarhije, već pre razboritost o autentičnom vođstvu.

„Duboko poštujemo episkopsku službu“, naglašava parohijan. „Ali kada na odluke izgleda utiču oni čiji je primarni interes izgleda osiguravanje položaja, a ne služba zajednici, moramo s poštovanjem tražiti rešenje kroz odgovarajuće kanale.“

Ova pažljiva razboritost između položaja i svrhe odražava duhovnu zrelost – sposobnost da se poštuje hijerarhijski autoritet dok se prepoznaje kada na njega mogu uticati oni koji traže krune za prazne glave.

Iznad titula ka transformaciji

Dok parohija čeka odgovor od Svetog sinoda u Beogradu, mnogi izražavaju nadu za upravljanje koje prevazilazi traženje titula i prihvata autentičnu službu.

„Našoj parohiji nisu potrebni kraljevi i krune“, razmišlja član zajednice. „Potrebni su nam sluge – ljudi čija su srca puna čak i ako njihove glave ne nose krune. To je model vođstva koji nam je Hristos dao, i to je ono što će na kraju očuvati naše srpsko pravoslavno nasleđe za generacije koje dolaze.“

Ova vizija – vođstvo definisano službom, a ne statusom – nudi put napred bez obzira na to kako se trenutni spor o upravljanju razreši. Ona podseća zajednicu da, iako mnogi mogu tražiti krune, samo oni koji razumeju njihovu pravu svrhu mogu ih dostojanstveno nositi.

Napomena urednika: Ovaj članak je deo serije koja istražuje duhovne dimenzije izazova u upravljanju sa kojima se suočava Katedrala Svetog Save Srpske pravoslavne crkve.