Лов у мутном и „лајкови” као доказ раскола: Зашто 'Orthodox Integrity' заменама теза покушава да обмане јавност?

Да будемо потпуно јасни пре него што пређемо на чињенице: наши ставови су непоколебљиви. Ми стојимо у пoтпуном јединству и оданости нашој светој Српској Православној Цркви, под руководством Његове Светости Патријарха српског Порфирија, и уз пуно поштовање ауторитета Светог Архијерејског Синода и Сабора. То нисмо измислили јуче да бисмо се било коме умилили — то смо јавно и писмено објавили још 30. априла 2025. године, , много пре него што је ишта од садашњег спора ескалирало до данашњих размера. Овим текстом само поново потврђујемо, отворено и без резерве, оно што смо већ једном написали.

Међутим, када сајт Orthodox Integrity у свом тексту од 1. септембра покуша да нашу оданост Синоду и поднешену канонску жалбу прикаже као „противречност”, дужни смо да укажемо на очигледну замену теза и површност њихових „доказа”.

1. Превиђање датума и мешање „баба и жаба”

Аутор чланка се позива на саопштење Синода, за које тврди да је од „13. јула”, чиме наводно доказује да је наша жалба унапред одбачена. За почетак, саопштење уопште не носи тај датум, већ 10. јул 2026. године — што довољно говори о томе са колико се (не)пажње приступало чињеницама.

Али много важније од датума јесте садржај тог саопштења: Саопштење од 10. јула односи се искључиво на поступак пред Окружним судом у Љубљани, где је рашчињени свештеник тужио Патријарха пред световним судом друге државе. У том саопштењу Синод са правом брани Цркву од спољашњег, световног уплитања.

Изједначавати одбрану Патријарха од тужбе рашчињеног свештеника на државном суду са унутрашњом, канонском жалбом парохијана сопственом Синоду — није ништа друго до свесна замена теза. То је покушај да се одбрана од спољашњег напада представи као коначан став о нашој унутрашњој жалби (коју је Синод уредно примио и потврдио 23. јануара 2026. године).

Иронија је још већа када се зна да управо они који се позивају на ово саопштење непрестано увлаче световне судове, полицију и налоге за исељење у унутрашња питања сопствене епархије.

2. „Кривица преко палца”: Лајкови као доказ раскола

Врхунац апсурда у тексту Orthodox Integrity јесте покушај да нам се припише „раскол” само зато што су поједини налози или профили лајковали наше јавне објаве на друштвеним мрежама!

По тој логици, било ко на интернету може да вам наметне своју идеологију просто тако што ће вам кликнути „свиђа ми се” испод текста. Ми не можемо контролисати ко чита или лајкује јавне текстове. Оно што контролишемо, и о чему јасно сведочимо, јесу наше сопствене речи и дела: одбацивање сваке помисли на раскол и пуна оданост Београду.

Закључак: Ми чекамо своју Цркву, а не медијске пресуде

Ми смирено чекамо одлуку Светог Архијерејског Синода поводом жалбе коју смо поднели редовним, канонским путем. Поштоваћемо ту одлуку каква год она била.

Наше чекање и наша оданост су једно исто. А онима који покушавају да нас путем медијских конструкција и јефтиних замени теза гурну ван Цркве поручујемо: да бисте доказали да смо у противречности са сопственим начелима, биће вам потребно много више од погрешних датума, туђих тужби из Словеније и лајкова са фејсбука.