Мудра питања и одговори: Гласови заједнице о црквеној управи и слободи изражавања

Док наша заједница пролази кроз ове изазовне тренутке, благословени смо мудрим питањима и одговорима из различитих перспектива о питањима са којима се суочава Катедрала Светог Саве у Кливленду, Охајо. Квалитет ових доприноса одражава дубоку бригу за добробит наше парохије и српску православну традицију.

Ови коментари су изазвани нашим недавним чланком „Страсна седмица поремећена: Захтев епископа за ућуткивањем заједничког блога покреће уставна питања“, који је известио о директиви упућеној оцу Драгославу у вези са овим блогом. Дискусија која је уследила у одељку за коментаре показује сложена питања која ова ситуација покреће о црквеној власти, слободи изражавања и правилном управљању.

Верујемо да ове перспективе заслужују да буду истакнуте саме по себи, јер заједно осветљавају сложени пресек канонске власти, парохијске управе, грађанских права и доброг старања. У наставку смо саставили три значајна доприноса који нуде различите погледе на нашу тренутну ситуацију.

Почетна перспектива о црквеној власти

Од корисника Observer.orthodox:

Као неко ко је упознат са цивилним законом и црквеном структуром у САД, желим да понудим благу, али важну перспективу — не као правни савет, већ као моје разумевање ситуације.

Иако Први амандман штити појединце од цензуре владе, он не спречава верске институције да управљају унутрашњим стварима у складу са сопственим законима и традицијама. У Православној цркви, епископи имају канонску власт да надгледају свештенство, издају директиве и спроводе црквену дисциплину ако верују да су јединство Цркве, послушност или свештеничко понашање угрожени — чак и индиректно.

Наставак објављивања овог блога — посебно током Страсне седмице — сада се може сматрати извором јавног скандала или поделе унутар Цркве. Иако је блог независно вођен и садржај је можда почео као позив на транспарентност, његово даље објављивање сада може нанети стварну штету оцу Косићу, без обзира на његову умешаност.

Вреди нагласити: чак и ако отац Косић није имао претходно знање о постојању или садржају блога, он је поступио у доброј вери обавестивши парохијане о директиви епископа да се блог угаси и јасно је изјавио да нема контролу над сајтом. Он је испунио своју обавезу изношењем ствари на видело. Нажалост, ако блог остане активан упркос томе, црквене власти то могу сматрати знаком пркоса — чак и ако је та перцепција неправедна — и то би могло покренути канонске последице у оквиру епископових црквених права.

Такође забрињава анонимност аутора овог блога. Док блог критикује недостатак транспарентности у црквеној управи, он истовремено штити своје сараднике од одговорности. Ова неравнотежа пребацује терет одговорности — и пажње — на оне који су јавно препознатљиви, посебно на свештеника. Ако је намера блога да заштити парохију и подржи оца Косића, наставак анонимног деловања док последице падају на њега може ненамерно учинити супротно.

Ово није коментар на легитимност изнетих забринутости — многе могу бити валидне и вредне решавања. Али формат и време овог блога, у комбинацији са његовом анонимном природом, сада стављају свештеника у озбиљну опасност. Можда је време да се преиспита да ли овај метод заговарања заиста помаже заједници или ненамерно продубљује штету.

Одговор о уставним и црквеним правима

Од корисника OrthodoxPublius:

Драги observer.orthodox — или како је граматички исправније „orthodox.observer“:

Као неко ко је упознат са уставним, цивилним и црквеним стварима у Сједињеним Америчким Државама, желео бих благо да укажем на неке проблеме у вашој перспективи.

• Иако сте у праву да Клаузуле о успостављању и слободном вршењу вере ограничавају учешће владе у црквеним стварима и да влада има уздржану улогу у унутрашњем управљању, овај блог не воде свештеници и стога је изван надлежности епископа. Ако би епископ одлучио да угрози права из Првог амандмана власника StSavaPerishNews.com, укључујући покушај да ограничи њихову слободу говора и вероисповести, то би могло прећи из унутрашње ствари у питање које укључује секуларне судове. Први амандман штити право појединаца да изражавају мишљења и износе забринутости у јавном форуму, све док нису клеветнички или не подстичу незаконите радње.

• Могу се изнети многи аргументи да ли епископ заиста има право да користи своју канонску власт да кажњава свештенике за поступке појединаца, посебно, као што сте напоменули, да је овај блог анонимно објављен и можда чак није повезан са било ким из парохије оца Драгослава. Отац Драгослав је у доброј вери покушао да спречи даље објављивање чланака тражећи од укључених појединаца да одмах престану, и то је једина радња коју је могао предузети јер није директно укључен у објављивање и дистрибуцију блога. Ако би отац Драгослав, или било који други појединац, покушао да насилно спречи објављивање чланака, то би покренуло заштиту из Првог амандмана коју имају власници овог блога.

• Што се тиче јавног скандала или поделе у цркви, зар се исто не би могло рећи за недавну објаву епископа отвореног писма Његовој Светости Патријарху Порфирију, онлајн и у српским медијима, у којем изражава подршку студентима када је патријарх јасно ставио до знања да Црква и њено свештенство не смеју заузимати стране у овом питању? Зар епископ и његове колеге нису прекршили јасну директиву и тиме изазвали јавни скандал и поделу? Ово би се могло сматрати чак скандалознијим од малог блога, јер је заузело страну у ономе што се широко сматра политичким, а не црквеним питањем. Отворено писмо, треба напоменути, прво је објављено на два сајта, Nova.rs и N1, познатим по свом отвореном ставу против Његове Светости и СПЦ.

• Ове тврдње делују претеће. Чини се да имплицирате да, ако појединци не послушају жеље епископа, каријера свештеника може бити у опасности. Није отац Драгослав тај који пркоси епископу, већ појединци над којима епископ апсолутно нема моћ или власт, па зашто би њихови поступци навели епископа да казни оца Драгослава? Зар то не би било злоупотреба моћи коју епископ има? Отац Драгослав је у потпуности следио директиву епископа и не може се очекивати да насилно затвори веб-сајт у који није укључен. Он је свештеник, а не администратор интернет мреже.

• Што се тиче анонимности: имајући у виду прошле поступке епископа против оних који „пркосе“ његовом „ауторитету“, по мом мишљењу, разборито је од власника сајта да задрже своје идентитете скривеним, барем за сада. Ако су изнете забринутости валидне, онда не би требало да буде важно ко их износи, већ како ће бити решене? Ако је епископ забринут због ових ствари, зар не би било боље да дође у Кливленд и обрати се свом стаду и реши изнете забринутости, уместо да прети свештенику због нечега што је он учинио све да спречи.

• Вреди напоменути да је Врховни суд Сједињених Америчких Држава више пута пресудио да је анонимни слободни говор заштићен, погледајте McIntyre Vs. Ohio Elections Commission. Анонимни говор штити појединце од одмазде, што је легитиман разлог за забринутост, посебно с обзиром на недавне поступке епископа.

• 
  

Од госта:

Као посетиоц овог блога који пажљиво прати ситуацију у Светом Сави, ценим труд да се у првобитном чланку и недавном одговору задржи мудар и веран тон. Ипак, сматрам да је важно понудити мало јасноће — посебно у вези са управљањем, канонском влашћу и грађанским правима.Да, истина је да верске институције уживају широку аутономију под Првим амандманом. Али та аутономија није неограничена, посебно када се укршта са законским правима чланова парохије и управљачким структурама дефинисаним црквеним статутом и државним законом о непрофитним организацијама.

У случају Светог Саве, ово није само питање епископа који издаје директиву свештенику. Ако епископ одбија да одобри законито изабрани парохијски одбор — који су парохијани изабрали у складу са Уставом и Статутом Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци — онда се постављају озбиљна питања о канонском прекорачењу и правима чланова према закону о непрофитним корпорацијама у Охају.

У самом уставу СПЦ (посебно члан 19 и други који регулишу парохијско управљање), избор и потврда црквеног одбора укључују епископа, али захтевају поштовање прописаних процедура. Одбијање без објашњења или против процедура може угрозити и црквену и грађанску легитимност вођства. А ако се користе тактике застрашивања — било према оцу Косићу или према лаицима који само користе своје право да говоре или се организују — то превазилази унутрашњу дисциплину и граничи се са незаконитим мешањем у заштићене активности.

Такође вреди напоменути да је сама парохија регистрована као непрофитна организација према грађанском закону, са обавезама према држави и својим члановима. Грађански судови су историјски поштовали аутономију цркава, осим ако се та аутономија не користи за сузбијање законских права чланова, укључујући права везана за изборе, финансијски надзор или слободу изражавања.

Анонимна природа блога можда није идеална, али то не чини изнете бриге неважећим — посебно ако би отворено изношење могло изазвати одмазду. Заштита транспарентности понекад захтева привремену анонимност, посебно када се људи осећају без гласа у институционалним структурама.

За мене, ово није само о блогу или времену Страсне седмице. Ради се о много дубљем питању: како црква гради однос са својим верницима и да ли поштује њихово учешће у духовном и практичном животу.

Транспарентност и одговорност нису претња јединству — оне су темељи поверења.

Наше мишљањe

Ове три перспективе осветљавају сложеност питања са којима се суочава наша парохијска заједница. Од питања црквене власти до уставних права, од прописаних управљачких процедура до практичних стварности парохијског живота, ови мудри доприноси помажу да се расветле различите димензије наше тренутне ситуације.

Посебно нас је дирнула мисао гостујућег коментатора да „транспарентност и одговорност нису претња јединству — оне су темељи поверења“. Овај принцип води наше даље напоре да се позабавимо овим изазовима на начин који поштује и наше српске православне традиције и прописане управљачке структуре наше Цркве.

Позивамо на даљи поштовајући дијалог и размишљања наше заједнице. Док се заједно суочавамо са овим изазовима, оваква мудра размена мишљења jača наше везе и помаже нам да нађемо пут напред који чува и наше верске традиције и добро управљање.

Напомена: Позивамо ауторе ових коментара да нас контактирају ако желе да додатно разраде своје перспективе или ако имају било какве бриге у вези са истицањем њихових коментара у овом чланку.