Poruka vernicima Saborne crkve Svetog Save u Klivlendu

Braćo i sestre moje u Hristu!Sinoć je bilo prelepo. Dečji glasovi uzdigli su se u molitvi Svetoj Majci. Porodice su stajale zajedno. Drevne himne naše Crkve ispunile su vazduh. Pokazali smo svetu – i nebu – ko smo mi zaista.Ali danas želim da razgovaram s vama o onome što dolazi.Jer oni nisu odustali. Neće stati. Nastaviće da kruže. Nastaviće da smišljaju. Nastaviće da nas testiraju, čekajući da popustimo, nadajući se da ćemo se umoriti, kladeći se da ćemo na kraju popustiti. Klade se pogrešno. Nas neće slomiti

O, umorni jesmo. Nemojte me pogrešno razumeti. Umorni smo u telima. Neki se brinu šta dolazi. Neki se pitaju koliko dugo možemo izdržati.Ali evo šta oni ne razumeju: nismo umorni od činjenja onoga što je ispravno.Mogli bismo stajati ovde mesecima i ne bismo se umorili braneći svog sveštenika. Mogli bismo stajati godinu dana i ne bismo se umorili štiteći našu crkvu. Mogli bismo stajati deceniju i ne bismo se umorili boreći se za pravdu.Jer ovo nije stvar udobnosti. Nije stvar komocije. Ovo je stvar kakvi smo mi ljudi. Kakva je naša Crkva. Kakvo nasleđe ostavljamo našoj deci.

Mi nismo sami

Pogledajte oko sebe. Stvarno pogledajte. Vidite li lica vasih prijatelja, poznanika, I ostalih parohijana? Višegeneracijske porodice. Dedovi i bake koji su sopstvenim rukama sagradili ovu saborno crkvu. Roditelji koji uče svoju decu šta znači imati kičmu. Mladi koji odbijaju da naslede Crkvu izgrađenu na kompromisu i korupciji.Ovo je Crkva. Ne palata. Ne birokratija. Ne episkop koji misli da može ignorisati tri overena pisma i kazniti nas što smo se usudili da progovorimo.

Vi. Mi. MI smo Crkva.I nismo sami. Bog je s nama! Druge parohije gledaju – neke tiho navijaju, neke skupljaju sopstvenu hrabrost. Istorija gleda. I Bog gleda.Mislite da smo izolovani? Nismo. Palimo vatru koja se već širi. Mi nismo u krivuOni žele da posumnjate. Žele da pomislite: „Možda smo previše tvrdoglavi. Možda treba samo da prihvatimo kog god sveštenika pošalju. Možda pravimo nepotrebne probleme.“Neka im bude potpuno jasno: mi nismo u krivu.

Otac Dragoslav je podneo tri zahteva za odmor. Svi ignorisani. Mi smo poslali tri kanonska pisma episkopu. Sva ignorisana. Otac Dragoslav je uklonjen uz rok od 48 sati – jasno kršenje crkvenog prava. Tajming? Deset dana nakon roka za naše treće pismo. To nije slučajnost. To je odmazda.Mi nismo započeli ovu borbu. Pokušali smo da pratimo ispravne kanale. Pokušali smo da budemo pošteni. Pokušali smo da verujemo sistemu.Sistem nas je izneverio. Episkop nas je izneverio. Zato sno stojimo.A stajanje za ono što je ispravno nikada nije pogrešno – čak i kad je teško, čak i kad je skupo, čak i kad nas zovu nemirnim duhovima.

Nas neće slomiti

Slušajte me pažljivo: oni računaju da ćemo se slomiti. Računaju da će umor uraditi ono što njihove pretnje nisu mogle. Računaju da će vreme da nas slomi. Računaju da neko od nas počne da misli: „Da li se ovo zaista isplati?“DA. ISPLATI SE. Vaši dedovi i bake nisu gradili ovu saborno crkvu da bi postala episkopsko lutkarsko pozorište. Ne učite svoju decu srpski da bi naučili kako da se klanjaju nepravdi na dva jezika. Ne molimo akatist Svetoj Majci pa da se potom preklopimo kad pritisak poraste. Nas neće slomiti. Ni danas. Ni sutra. Nikada.

Šta radimo sada

Dakle, evo šta se dešava danas:Ostajemo jedinstveni. Ako neko pokuša da nas podeli – ignorišite ga. Ako neko počne da širi sumnju – ugušite to. Ako neko predlaže kompromis – podsetite ih za šta se borimo.

Ostajemo jaki. Bdenje se nastavlja. Kapije ostaju blokirane. Danju i noću. Kiša ili sunce. Hladno ili toplo. Dok se pravda ne vrati.Ostajemo verni. Molimo se. Verujemo Bogu. Verujemo da istina na kraju pobeđuje, čak i kad traje duže nego što bismo želeli.I ostajemo tvrdoglavi. Jer naša tvrdoglavost nije mana karaktera – to je duhovni dar. Ista tvrdoglavost koja je držala naše pretke pravoslavnima kroz pet vekova osmanske okupacije. Ista tvrdoglavost koja je ponovo podizala srpske crkve nakon što su bile razorene. Ista tvrdoglavost koja je donela našu veru u Ameriku i održala je živom kroz ratove, komunizam i progone.Potičemo iz dugog niza ljudi koji se nisu lomili. I nećemo ni mi.

 Obećanje

Ne mogu vam reći kada će se ovo završiti. Ne mogu obećati da će biti lako. Ne mogu garantovati da neće biti teških dana pred nama.Ali ovo mogu da vam obećam:Ako ostanemo jedinstveni, pobedićemo. Ako ostanemo jaki, ne mogu nas slomiti. Ako ostanemo verni, Bog nas neće napustiti.I kada se ovo završi – bilo za nedelju ili za mesec – moći ćete da pogledate svoju decu u oči i kažete: „Kad je naša crkva bila ugrožena, kad je nepravda došla na naša vrata, kad smo bili testirani – mi smo stali. Nas nisu slomili. Nismo se kompromitovali. Nismo se predali.“To je nasleđe za koje vredi stajati. To je borba koja vredi. To je crkva koju vredi braniti. Još jedan dan Dakle danas – samo danas – stojimo. Sutra ćemo brinuti o sutra. Ali danas držimo liniju. Danas održavamo stražu. Danas ostajemo jedinstveni, jaki i neslomljivi. Kružili su oko nas u kolima. Mi smo odgovorili molitvom. Uklonili su nam sveštenika. Mi smo odgovorili čvrstim stavom. Pokušali su da nas zastraše. Mi smo odgovorili bdenjem nad crkvom dan i noć.Šta će pokušati sledeće? Ne znam. Ali znam da će naš odgovor biti isti: Ne. Ne danas. Nikada. Ovo je naša crkva i nećemo je predati korupciji i nepravdi.

Poslednja reč

Klivlende, vi ste izvanredni. Vi ste hrabri. Vi ste verni. I vi pobeđujete. Neka vam niko ne govori drugačije. Svaki dan kada stojimo je pobeda. Svaka noć kada bdimo je svedočanstvo. Svaka molitva koju uznosimo je čin prkosa prema onima koji misle da moć nadmašuje istinu. Mi smo Crkva. Mi stojimo. Nas neće slomiti. Sada hajde da im pokažemo – još jednom – da vernici Saborne crkve Svetog Save u Klivlendu ne kleče pred nasilnicima, ne predaju se pretnjama i ne napuštaju svog sveštenika. Držite liniju. Čuvajte veru. Stojte čvrsto. Bog je s nama. Sveta Majka nas štiti. Istina je na našoj strani. I mi – nas – neće – slomiti. Bdenje se nastavlja. Vera traje. Klivlend stoji.

Za oca Dragoslava. Za pravdu. Za Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Zasvagda.