Priča o Fantomskom Čeku i Začaranoj Kameri

Čudna hronika iz sela Klivlendija

U drevnoj zemlji Srbijani, unutar problematične Istočne Pokrajine kojom vlada Gospodar Zlatousti, pojavila se veoma čudna serija optužbi koja bi navela i dvorske lakrdijase da se počešu po glavi od zbunjenosti.

Vidite, dragi čitaoče, nakon što je plemeniti Otac Teodor Pravedni proteran sa svoje službe od strane Gospodara Zlatoustog (za zločin što je bio previše kompetentan i previše voljen od naroda), oni koji su ostali lojalni Gospodaru počeli su da smišljaju najfantastičnije priče. Priče toliko apsurdne da čak ni deca iz sela - koja su verovala u zmajeve i čarobni pasulj - nisu mogla da ih prihvate.

Misteriozni slučaj fantomskog čeka Dame Ružamore

Dama Ružamora, čuvarica seoskih knjiga blagajne i verna služavka Gospodara Zlatoustog, izrekla je jednog dana na seoskom trgu jednu veoma zapanjujuću izjavu.

"Čujte dobri ljudi!" objavi ona, dramatično držeći se za glavu. "Otac Teodor Pravedni je ukrao iz naše blagajne! Ja lično sam napisala ček - veliki ček - za sumu od sedamnaest hiljada zlatnika! I on ga je unovčio za vlastito bogaćenje!"

Seljaci su ahnuli. Sedamnaest hiljada zlatnika! Kakva izdaja!

Ali tada se iz zadnjih redova gomile javi trgovac koji je razumeo načine bankarske trgovine. "Damo Ružamoro," upita on učtivo, "možemo li da vidimo bankarske izvode koji pokazuju taj ček?"

Lice Dame Ružamore postade bledo. "Pa... vidite... izvodi su... privremeno nedostupni."

"Onda možda sam poništeni ček?" nastavi trgovac. "Ili broj čeka i datum?"

"Kraljevska Banka sprovodi... reviziju," promuca Dama Ružamora, mada niko u Kraljevskoj Banci nije čuo za takvu reviziju.

"Sigurno," umeša se seoski advokat, "knjiga pokazuje broj čeka i primaoca?"

Ali Dama Ružamora ode žureći, mrmljajući nešto o hitnim poslovima blagajnice.

Trgovac se okrenu prema svojim suseljacima. "Dobri ljudi," reče, "banke vode evidenciju. Ako je ček za sedamnaest hiljada zlatnika napisan i unovčen, postojao bi nepobitni dokaz. Takav dokaz ne postoji."

"Zašto bi onda," upitaše seljani, "Dama Ružamora iznela takvu tvrdnju?"

Trgovac se tužno osmeši. "Zato što ona služi Gospodara Zlatoustog, a Gospodar Zlatousti želi da uništi reputaciju Oca Teodora. Koji bolji način nego tvrdnja o krađi koja zvuči ozbiljno ali se ne može pobiti jer se nikad nije ni desila?"

Začarana kamera Gospođe Stankarijus

Ali čekajte! Priča postaje još čudnija!

Gospođa Stankarijus, žena od osamdeset zima koja služi kao kuma Gospodaru Zlatoustom, izrekla je još luđu optužbu.

"Otac Teodor Pravedni," objavi ona sa velikom svečanošću, "postavio je začarani uređaj za gledanje - magičnu kameru! - u odaje Pobožnih Sestara, posebno da bi me špijunirao dok se presvlačim!"

Seljaci zaćutaše, ne od šoka, već od potpune zbunjenosti.

Konačno, mladi Šegrt Toma progovori. "Sa vašim odobrenjem, Gospođo Stankarijus, ali..."

"Da?" ona zahteva.

"Pa, prvo, nema kamere u odajama pobožnih sestara. Svi smo bili tamo. Nikakav uređaj ne postoji."

"Skrivena je!" insistira Gospođa Stankarijus.

"Drugo," nastavi hrabri šegrt, "vi imate osamdeset godina."

"Šta time hoćeš da kažeš?"

"A Otac Teodor ima četrdeset godina, srećno oženjen lepom ženom."

Lice Gospođe Stankarijus pocrvene.

"Treće," nastavi šegrt, "čak i kada bi neko ŽELEO da postavi uređaj za špijuniranje - što niko nije - zašto bi uopšte izabrao da nadzire staricu od osamdeset godina koja se presvlači? Ovo nema apsolutno nikakvog smisla. Kao da neko tvrdi da je sagradio kulu da gleda kako se kamenje ne pomera."

Seljani klimnuše glavama u znak slaganja. Ovo je zaista bila najapsurdnija tvrdnja koju su ikad čuli.

Ali Gospođa Stankarijus se ne predade. "Kamera postoji! Osećam kako me posmatra!"

"Da li ste možda razmislili," predloži seoski lekar nežno, "da ono što osećate možda nije kamera već prosto protok vremena i vaša previše živa mašta?"

Gospođa Stankarijus ode uvređena.

Pet fantomskih imanja i imaginarna prevoznička kompanija

Ne zadovoljavši se fantomskim čekovima i začaranim kamerama, oni dodadoše još fantastičnije tvrdnje svom repertoaru.

"Otac Teodor Pravedni," šaptahu po krčmama i na tržnicama, "tajno poseduje PET velikih imanja koja iznajmljuje putnicima za profit!"

Seljani se zbunjeno pogledaše. "Pet imanja? Gde su ta imanja?"

"Sakrivena širom zemlje!" proklamovaše optuživači.

"Možete li nam pokazati vlasničke isprave tih nekretnina?" upita seoski pisar, koji je vodio evidenciju svih vlasništava zemlje.

"Pa... registrovana su pod tajnim imenima!"

"Možete li pokazati ugovore o iznajmljivanju? Poreske knjige? Bilo kakav dokaz?"

Tišina.

Seoski pisar proveri svoje knjige. Nema imanja. Nema nekretnina za izdavanje. Nema tajnog carstva nekretnina.

Ali oni nisu bili gotovi! Dodadoše još veću tvrdnju:

"Otac Teodor takođe poseduje kompaniju kamiona! - u dalekoj varoši, Vučjoj Jazbini!"

"Kompaniju kamiona?" pitaše seljani, sada potpuno zbunjeni. "U Vučjoj Jazbini?"

"Da! On vodi ogromno prevozničko preduzeće dok se pretvara da je običan sveštenik!"

Seoski advokat posla glasnika u Vučju Jazbinu. Glasnik se vrati sa jednostavnim izveštajem: "Takva kompanija ne postoji. Nema poslovnih dozvola na ime Oca Teodora. Ništa."

"Ali čak i kada bi on POSEDOVAO imanja ili posao," primeti mudri starac, "kakve to veze ima sa nama? Ako čovek zakonito poseduje imovinu i vodi pošten posao, to je njegova stvar. Mi nemamo pravo na njegove lične finansije."

"Aha!" viknu optuživači. "Dakle priznajete da bi MOGAO posedovati pet kuća!"

"Ne," uzdahnu starac umorno. "Kažemo da su vaše tvrdnje i NEISTINITE i NEBITNE. On ne poseduje te stvari, ali čak i da poseduje, ne bi bila naša briga. Hvatate se za slamku jer su vaše druge laži propale."

Optuživači, nemajući odgovor na logiku, jednostavno povikaše svoje tvrdnje još glasnije.

Lutajući pripovedači

Sada, lojalni Gospodaru Zlatoustom i posvećeni širenju ovih fantastičnih priča, pojavi se grupa lutajućih pripovedača:

Mladi Lažljiva Varnica - Sin Gospođe Stankarijus, koji je nasledio dar svoje majke za kreativnu naraciju. Ako njegova majka može da izmisli kamere, on može da izmisli cele mreže za nadzor!

Tri nezadovoljna viteza:

• Ser Lukas Glasnogovornik

• Ser Pete Petljavi

• Ser Demetrius Dramatični

Ova tri mlada čoveka delila su zanimljivu istoriju. Nekad su bili bliski drugovi ćerkama Oca Teodora - prisustvovali zajedno gozbama, delili tajne, i išli na plesove i seoske događaje. Ali onda dođe do misterioznog raskida. Prijateljstva se završiše.

I sada, slučajno, ova tri viteza lutaju pokrajinom šireći priče o navodnim zločinima Oca Teodora sa entuzijazmom profesionalnih glasnika.

"Otac Teodor je krao zlatnike SVE VREME!" povika Ser Lukas Glasnogovornik u krčmi.

"Dokaz?" pita krčmar.

"Svi znaju!" odgovara Ser Lukas Glasnogovornik, to je ono što ljudi kažu kad nemaju dokaza.

"Kamere su SVUDA!" dodaje Ser Pete Petljavi.

"Gde tačno?" neko bi upitao.

"Na skrivenim mestima!" odgovara Ser Pete Petljavi misteriozno.

"A poseduje i PET kuća za izdavanje!" doprinese Ser Demetrius Dramatični.

"Gde su?" pitaju seljani.

"Tajne lokacije!"

"On takođe vodi kompaniju kamiona u Vučjoj Jazbini!" doda Mladi Lažljiva Varnica sa oduševljenjem.

"Možete li pokazati poslovnu dozvolu?" pita trgovac.

"Pod... drugim imenom je!"

"Sedamnaest hiljada zlatnika!" nastavi dramatično Ser Demetrius. "Dama Ružamora je videla svojim očima!"

"Zapravo," ispravi trgovac, "ona je samo tvrdila da je napisala ček. Niko nije video dokaz za taj ček."

Ali tri nezadovoljna viteza i Mladi Lažljiva Varnica nisu marili za dokaze. Imali su svoju priču i držali su se nje.

Pitanja koja su oni odbijali da odgovore

Seoski advokat, budući da je bio razuman čovek, sastavi listu jednostavnih pitanja za optuživače:

Za Damu Ružamoru:

1. Koji je bio broj tog navodnog čeka za sedamnaest hiljada zlatnika?

2. Kog datuma je napisan?

3. Na čije ime je glasio?

4. Možete li pružiti bankarske izvode koji pokazuju tu transakciju?

5. Možete li pružiti BILO KAKVU dokumentaciju?

Za Gospođu Stankarijus:

1. Gde se tačno nalazi ta kamera?

2. Možete li nam pokazati tu kameru?

3. Ko ju je postavio i kada?

4. Imate li ikakav dokaz da ta kamera postoji?

5. Da li ste razmislili da imate osamdeset godina a Otac Teodor je četrdesetogodišnji oženjeni sveštenik koji apsolutno nema interesa da vas špijunira?

Za Mladog Lažljivu Varnicu i Tri nezadovoljna viteza:

1. Kakav konkretan dokaz imate za krađu?

2. Gde je tih pet kuća za izdavanje? Pokažite nam vlasničke isprave.

3. Gde je ta kompanija kamiona u Vučjoj Jazbini? Pokažite nam poslovnu registraciju.

4. Da li vaša kampanja protiv Oca Teodora ima veze sa tim što više niste prijatelji sa njegovim ćerkama?

5. Jeste li svesni da je širenje lažnih optužbi zločin?

6. Razumete li da advokati mogu da istraže ove tvrdnje?

7. Šta ćete uraditi kad se sve vaše priče pokažu lažnim?

Optuživači izbegavaše ova pitanja kao što seljani izbegavaju kugu.

Istraga seoskog veća

Budući da su bili ljudi mudrosti, seoski savet odluči da istraži ove ozbiljne optužbe.

Pozvaše Damu Ružamoru. "Pokažite nam bankarske knjige," naredili su.

Dama Ružamora stigne bez knjiga. "Bile su... izgubljene."

Pretražiše odaje Pobožnih Sestara za kamere. Ne nađoše ništa. Čak ni sumnjivo postavljeni svećnjak.

Ispitaše Kraljevsku Banku. "Takav ček ne postoji," potvrdiše bankari.

Ispitaše Oca Teodora. "Imam sve svoje finansijske knjige dostupne za pregled," ponudi on. "Svaki zlatnik obračunan."

Zaključak saveta beše brz i jednoglasan: "Ove optužbe su potpuno lažne. Ček Dame Ružamore ne postoji. Kamera Gospođe Stankarijus ne postoji. Ovo je kleveta, čista i jednostavna."

Prava priča otkrivena

Kako se istraga saveta odvijala, prava priča postade jasna:

Gospodar Zlatousti, očajnički želeći da uništi reputaciju Oca Teodora (jer Otac Teodor je znao previše o nestalim sredstvima za Paviljon i nestalom blagajništvu šume), regrutovao je svoje najlojalnije službenike da šire laži.

Dama Ružamora, koja je upravljala knjigama blagajne i znala da Otac Teodor nije ništa ukrao, ipak izmisli priču o čeku da zadovolji svog gospodara.

Gospođa Stankarijus, kuma Gospodara Zlatoustog i dugogodišnji protivnik Oca Teodora, izmisli priču o kameri da ga prikaže kao grabljivca.

Mladi Lažljiva Varnica, poslušni sin majke i sluga Gospodara Zlatoustog, pojača te priče širom pokrajine.

Tri nezadovoljna viteza, motivisani željom da steknu naklonost Gospodara Zlatoustog, postadoše oduševljeni propagandisti.

Zajedno formiravše hor lažnog svedočenja, nadajući se da ako dovoljno glasno i često viču svoje laži, neki seljani bi mogli da im poveruju.

Zaboraviše jedan ključan detalj: laži se ruše kad se suoče sa istinom.

Obračun se približava

Kako se vest o lažnim optužbama širila, seoski advokat počne da priprema dokumente.

"Kleveta," napisa on svojim pažljivim rukopisom. "Lažno svedočenje. Namerno nanošenje emocionalne patnje."

Skupi dokaze:

• Bankarske izvode koji pokazuju da NEMA čeka za sedamnaest hiljada zlatnika

• Fotografije odaja Pobožnih Sestara koje pokazuju da NEMA kamere

• Evidencije imovine koje pokazuju da Otac Teodor NE poseduje pet kuća za izdavanje

• Evidencije poslovne registracije iz Vučje Jazbine koje pokazuju da NEMA kompanije kamiona

• Svedočenja desetina seljana koji potvrđuju poštenje Oca Teodora

• Dokumentaciju veza optuživača sa Gospodarem Zlatoustim

• Zapise o prethodnom prijateljstvu Tri viteza sa ćerkama Oca Teodora

"Kad ovo stigne do Visokog Suda," reče advokat svojim pomoćnicima, "ovi optuživači će se suočiti sa posledicama. Ne možete uništiti reputaciju čoveka izmišljenim pričama i očekivati da nema obračuna."

Pomoćnici ozbiljno klimnuše glavom.

Upozorenje za buduće pripovedače

Neka ova priča posluži kao lekcija svima koji bi širili lažna svedočenja:

U doba bankarskih evidencija i pravne dokumentacije, fantomski čekovi se lako razotkriju.

U doba fizičke stvarnosti, imaginarne kamere ostaju imaginarne.

U doba advokata i sudova, kleveta ima posledice.

Dama Ružamora, Gospođa Stankarijus, Mladi Lažljiva Varnica, Ser Lukas, Ser Pete i Ser Demetrius naučiće ovu lekciju na težak način.

Jer kad stignu sudski pozivi, zahtevajući da dostave dokaze za svoje tvrdnje, neće imati šta da pokažu.

Nema čeka. Nema kamere. Nema kuća za izdavanje. Nema kompanije kamiona. Nema dokaza. Nema odbrane.

Samo stid.

Moralna lekcija naše priče

I tako, dragi čitaoče, kakve lekcije možemo izvući iz ove čudne hronike?

Prvo: Oni koji služe korumpiranim gospodarima često sami postanu korumpirani, voljni da lažu i kleveću da zadovolje svog gospodara.

Drugo: Tvrdnje bez dokaza su samo buka. Banke vode evidenciju. Kamere su fizički objekti. Istina ostavlja tragove.

Treće: Povređena prijateljstva i porodične lojalnosti mogu motivisati najapsurdnije optužbe.

Četvrto: Šta posejete to i poženjete. Oni koji lažno svedoče suočiće se sa pravdom, bilo na zemaljskim sudovima ili božanskom presudom.

Peto: Narod Klivlendije, istrpevši zloupotrebu Gospodara Zlatoustog a sada i lažne optužbe njegovih slugu, postade mudriji. Nauči da zahteva dokaze, da propituje vlast, i da stoji uz istinu čak i kad se moćni gospodari protive.

~ Kraj ~

(Ili možda samo još jedno poglavlje u stalnoj sazi o opadajućoj vladavini Gospodara Zlatoustog...)

Epilog za mudre

Onih 120 porodica koje su napustili Istočnu Pokrajinu kad je Otac Teodor nepravedno proteran: ove lažne optužbe otkrivaju dubine do kojih će Gospodar Zlatousti i njegovi sledbenici potonuti.

Ne mogu da proizvedu nestala sredstva Paviljona, pa optužuju Oca Teodora za krađu. Ne mogu da objasne nestalu blagajnu šume, pa izmišljaju fantomske čekove. Ne mogu da opravdaju svoju korupciju, pa izmišljaju skandale sa kamerama. Ne mogu da brane svoja dela, pa tvrde da Otac Teodor poseduje tajne nekretnine i kompanije kamiona.

Bili ste u pravu što ste otišli.

Jer pokrajina koja toleriše ovako apsurdne laži je pokrajina bez spasa.

Beleška autora:

Svaka optužba spomenuta u ovoj priči zasnovana je na stvarnim tvrdnjama koje šire imenovani pojedinci. Svako pobijanje zasnovano je na proverljivim činjenicama. Bankarske evidencije ili pokazuju ček za sedamnaest hiljada zlatnika ili ne pokazuju. Kamere ili postoje ili ne postoje.

Ovo nije komplikovano.

Ako Dame Ružamora ček postoji, neka dostavi bankarsku potvrdu. Ako Gospođe Stankarijus kamera postoji, neka nam je pokaže. Ako Otac Teodor poseduje pet kuća za izdavanje, neka pokažu vlasničke isprave. Ako Otac Teodor poseduje kompaniju kamiona, neka pokažu poslovnu dozvolu.

Do tada, ova bajka ostaje ono što jeste: hronika lažnog svedočenja i neizbežnih posledica koje slede.

Istina traje kad priče blede.