PUKLA TIKVA

O raspadu pažljivo negovanog savezništva — i ruševinama koje su ostavili iza sebe

Postoji posebna vrsta poetske pravde koja ne dolazi uz fanfare, nego tiho — u obliku posete u ponedeljak ujutru.

Episkop Irinej dolazi u Novu Marču u ponedeljak. Igumenija Paraskeva ne treba da očekuje cveće.

ONI KOJE SU OSTAVILI ZA SOBOM

Pre nego što govorimo o raspadu ovog savezništva, hajde da govorimo o onima koji su usput odbačeni — jer se priča o ovom savezništvu ne može ispričati bez ljudi koje je ono uništilo.

Sestra Anastasija došla je u Novu Marču početkom devedesetih godina. Posvetila je manastiru decenije svog života — decenije molitve, služenja i posvećenosti. Grkinja poreklom, sebe je u potpunosti predala ovoj zajednici i njenoj misiji.

Kada su se očekivali važni posetioci, igumenija Paraskeva je zaključavala sestru Anastasiju. Kada se razbolela i otišla na operaciju, mati Paraskeva nije molila za njen oporavak. Izvori bliski manastiru kažu nam da je igumenija otvoreno izražavala nadu da se sestra Anastasija neće vratiti.

Ona se nije vratila — ne zato što se nije oporavila, nego zato što više nije bila dobrodošla na mestu koje je nazivala domom tri decenije.

Danas sestra Anastasija živi sa sinom.

Žena koja je trideset godina dala manastiru — odbačena kada se razbolela. U njenim godinama. Daleko od života koji je izabrala i zajednice kojoj je služila.

Nećemo zaboraviti njeno ime.

Monah Sava biće poznat našim redovnim čitaocima.

To je monah koji je 18. novembra 2025. godine, u pratnji bivšeg predsednika odbora Dragana Kneževića, ušao u Sabornu crkvu Svetog Save — po naređenju Episkopa Irineja — i odneo antimins iz crkve. Lagao je policiji u Parmi o tome šta je odneto, tvrdeći u početku da su samo odneli kutije s ostacima sveća. Tek nakon višestrukog ispitivanja policije priznao je istinu. Naš potpun izveštaj o tom događaju dostupan je na ovom blogu.

Potom je uklonjen iz Nove Marče pod optužbama koje, blago rečeno, ne mogu da se održe. Zvanična priča govorila je o navodnom neprikladnom ponašanju — prebiranju po igumanijinim koferima, kako nam kažu.

Znamo šta se zaista dogodilo. Znamo zašto je Monah Sava postao nepoželjan. Znamo šta je od njega traženo i šta je odbio da uradi. Iz poštovanja prema bezbednosti onih koji su još uvek umešani u ove stvari, za sada nećemo objaviti te detalje.

Ono što možemo reći jeste sledeće: optužbe su bile lažne. Uklanjanje je bilo odmazda.

Monah Sava je od tada prešao u drugu jurisdikciju. Sada je kod Grka.

S obzirom na sve što znamo — možda najmudrija odluka koju je ikad doneo.

Slobodan Pavlović je čovek čiji je otac sahranjen na imanju Nove Marče. Godinama je održavao groblje na kome počiva njegov otac.

Jednog dana, ne tako davno, igumenija Paraskeva je pretrčala preko dvorišta i naredila mu da odmah ode, preteći da će pozvati policiju. Policija je pozvana. Nisu došli. Nakon četrdeset minuta čekanja gospodin Pavlović ih je i sam pozvao.

Ubrzo potom, 28. aprila 2026. godine, dobio je pismo. DAB br. 145. Potpisao ga je lično Episkop Irinej. Kopija je poslana igumeniji Paraskevi.

Pismo je obavestilo gospodina Pavlovića da je put položen na imanju manastira „bez znanja ili odobrenja." Zahtevalo je uklanjanje sveg građevinskog materijala u roku od 21 dana. Pozivalo se na osnivačke akte. Pozivalo se na zaštitu po članu 501(c)3. Pretilo je pravnim posledicama.

Nigde, čak ni uzgred, nije pomenuto da je ovaj čovek godinama održavao manastirsko groblje.

Episkop Irinej ga je potpisao. Igumenija Paraskeva je primila kopiju. Zajedno. Kao i uvek.

RASKOL

I sada — malo više od mesec dana kasnije — savezništvo je prekinuto.

Izvori ukazuju da igumenija Paraskeva prolazi kroz značajne finansijske teškoće. Eparhija je, kaže se, pokrivala oko 2.000 dolara mesečnih troškova manastira — hranu, higijenu, prevoz.

Ta podrška, kažu nam izvori, prekinuta je.

Igumenija Paraskeva, saznajemo, bila je toliko uznemirena da je lično pisala Episkopu — tražeći da se vrati u Srbiju. Čekala je odgovor. I dalje čeka. Dobrodošla u klub, mati Paraskevo. To je veliki klub. U njemu su ožalošćene udovice, parohijani izbačeni sa crkvenog imanja, kanonske žalbe i zvanične pravne tužbe. Episkop ne pravi razliku — ignoriše sve podjednako.

Igumenija Paraskeva je svoje nezadovoljstvo, saznajemo, dala do znanja i crkvenim velikodostojnicima Beogradu.

I tako Episkop Irinej dolazi u Novu Marču u ponedeljak.

Čovek koji je potpisao pismo kojim je proteran Slobodan Pavlović — uz njen blagoslov.

Čovek čija je Eparhija isterala sestru Anastasiju — pod njenim nadzorom.

Čovek čija je naređenja Monah Sava izvršavao u hramu Svetog Save 18. novembra.

Dolazi u ponedeljak.

A igumenija Paraskeva — koja je zaključavala monahinju, isterala monaha, pretrčala dvorište naređujući čoveku da se udalji od očevog groba, i verno sarađivala u Episkopovim operacijama mesecima — više nije u njegovoj milosti.

Ne zato što je doživela preobražaj.

Ne zato što je iznenada razvila savest.

Ne zato što je pogledala sestru Anastasiju koja živi u sinovljevom domu i osetila stid.

Nego zato što je novac prestao da stiže.

Spalili su mostove za sobom — sa vernicima, sa monasima, sa porodicama sahranjenih, sa ljudima koji su im služili. A sada, najzad, i međusobno. Ne iz vrline. Ne iz pravde. Ne iz ikakvog moralnog buđenja. Iz novca. Kao obično.

Dovoljno dugo pratimo rad ove Eparhije da znamo da lojalnost ovde oduvek ima cenu. Kada cena nestane — nestaje i lojalnost.

Monah Sava našao je svoj put — kod Grka.

Sestra Anastasija našla je svoj put — u sinovljevom domu.

Slobodan Pavlović našao je svoj put — i svoje dostojanstvo.

A u ponedeljak, Episkop Irinej naći će svoj put do Nove Marče.

Neke posete su pastoralne.

Neke nisu.

☦️