БОЖИЋ: Пре и после
- Special Correspodent
- 1 day ago
- 6 min read
Updated: 14 hours ago
Када је Божић дошао са полицијском пратњом
Божић какав је био
Било је времена када је Божић у Храму Светог Саве значио нешто.
Не пажљиво режиране фото-прилике. Не прорачунате односе с јавношћу. Не полицијску координацију са распоредом литургија.
Божић је значио породице.
Очеви су носили своју децу на раменима кроз децембарски снег, ишли ка топлини и светлости која се сипала из врата храма. Млади гласови су певали српске божићне песме које су вежбали недељама.
Мирис тамјана који се мешао са хладним ваздухом док сте улазили. Глас оца Драгослава—сталан, искрен, пастирски—водио је вернике кроз древне молитве које су њихови деде и бабе чули у градовима и селима широм Србије пре него што их је рат отерао овде.
Мир Божији, Христос се роди!
Одговор би одјекнуо храмом, десетине гласова, стотине гласова: Ваистину се роди!
После службе, црквена сала би се напунила. Кафа. Баклава. Приче на српском и енглеском, понекад мењајући језик усред реченице јер тако породице дијаспоре разговарају. Деца трчкарају измеду столова док су њихови родитељи причали са пријатељима које су познавали деценијама.
Ово је био Бадње вече у Храму Светог Саве—никада се није завршавало пре поноћи, често трајало до раних јутарњих часова.
Није било савршено. Никада савршено. Али аутентично. Топло. Дом.
Свештеници: Студија контраста
Отац Драгослав је служио Храму Светог Саве са пастирским бригом која није захтевала полицијско спровођење.
Када су парохјани довели у питање неправилности, слушао је са стрпљењем и мудрошћу. Када су породице патиле, саветовао их је приватно, пастирски, са поверљивошћу коју православна традиција захтева. Његова врата су увек била отворена. Његов телефон је увек био доступан. Његово присуство код болесничких кревета, на породичним кризама, у тренутцима радости и туге—ово је била служба каква би требало да буде.
Његове божићне службе биле су прославе вере, а не изведбе. Без прорачунатог инсценирања. Без фото-прилика за донаторе. Само древне службе, верно слављена, за људе који су дошли да се поклоне. Црквена сала би се прелила после службе на Бадње вече—са породицама које су делиле храну, смех и топлину искрене заједнице.
Онда је дошао 29. октобар 2025. Отац Драгослав је уклоњен. Без одговарајуће најаве. Без објашњења осим нејасних оптужби које никада нису потврђене. Само одмазда против парохијана који су се усудили да постављају питања.
На његово место: Отац Драган Вуковић.
И сада, овај исти свештеник стоји на Фејсбуку и жали се на мржњу и лажи док одбија да се упусти у отворен разговор о својим поступцима, исти свештеник који је оптужио вернике првог дана, пре него што је уопште ушао у храм: лопови! Украли сте просфору и вино док је ходао са правим лоповима.
Фејсбук слом: Када истина постаје мржња
Снимак екрана говори све.
Отац Драган Вуковић објављује: Они само шире мржњу и лажи!
Посебно о блогу. Блог који је систематски документовао:
Полицијску координацију са распоредом литургија
Камере за безбедност уништене у новембру 2025
Свете предмете бацене у контејнере (иконе, крстове, бројанице)
Антиминс украден са олтара
Обавештења о недозвољеном приступу издата бакама и мајкама
Сто двадесет породица закључано ван сопственог храма
Дан Аугуст одговара на жалбу оца Драгана: Позивам било кога из те групе да цивилно коментарише овде где нема цензуре информација, али сумњам да ће се то десити.
Одговор оца Драгана је откривајући:
Веруј ми брате, шта год да кажеш, они ће то изврнути против тебе...
Превод: Не могу да браним своје поступке јер ће документовани докази ме уништити, а не саветујем ни теби.
Размислите о томе шта он заправо казе:
Шта год да кажеш, они ће то изврнути.
Ово је језик некога ко зна да је истина против њега. Некога ко не може да побије видео доказе, не може да објасни уништене камере, не може да оправда позиве на литургију уз полицијску пратњу.
Па уместо тога тврди да је жртва.
Документацију нажива мржњом. Доказе нажива лажима. Одбија отворен разговор док се жали да други неће да се укључе.
Ово није пастирско вођство. Ово је контрола штете.
Где су сва деца?
Фотографије причају прицу коју жалбе оца Драгана на Фејсбуку не могу да побију.
ПРЕ - Са оцем Драгославом:
Погледајте слике. Десетине и десетине деце окупљено у храму. Деца окружују оца Драгослава код олтара, пружају руке да пољубе крст. Млади олтарници у својим стихарима. Деца у традиционалним српским ношњама на прослави Славе Светог Саве, Детињаца, Материца и Оцева.
Сала испуњена породицама. Три генерације заједно. Овако изгледа жива парохија.
ПОСЛЕ - Са оцем Драганом:
Десеторо деце. Укупно.
И двоје од тих десеторо нису ни из Храма Светог Саве.
За прославе Материца и Оцева 2025, нова администрација је морала да довезе децу из Кантона, Охајо—из СПЦ Светог Георгија—да би створила илузију функционалне парохије.
Била cy им потребна деца за фото-прилику. За инсцениране фотографије које ће послати Епархији показујући погледајте, све је у реду, породице су овде, парохија напредује. Да ли вас ово подсећа на фото оп “Отварајте уста, нико неће знати да не певате. Само да вас фотографишем”
Па су их увезли.
Двоје деце из друге парохије, шездесет миља далеко, доведено специфично за фотографисање.
Упоредите фотографије:
Божић 2025 са оцем Драгославом: Светиште препуно деце, родитеља, бака и дека
Божић 2026 са оцем Драганом: Осморо деце (двоје позајмљено), очајничко инсценирање, празна сала
Ово се дешава када закључате 120 породица.
Ово се дешава када кажеш бакама да ће бити ухапшене ако уђу у сопствени храм. Када дајеш мајкама обавештења о недозвољеном приступу. Када уништаваш поверење због којег су родитељи доводили своју децу на веронауку деценијама.
Деца су нестала. Не зато што су изабрала да оду. Зато што су њихове породице истеране.
И сада нова администрација мора да изнајмљује децу из других парохија за своје пропагандне фотографије.
Отац Драган се жали на мржњу и лажи.
Али не може да објасни где су сва деца нестала.
Мир Божији, Христос се роди!
Сто двадесет породица које стоје у сведочењу изван зграде коју су њихове баке и деде саградиле:
Стојите на правом месту.
Не унутар зграде—иако је ваша по свим правима осим правне манипулације која ју је украла.
Стојите тамо где су верни увек стајали када институције издају своју сврху: ван корумпиране структуре, сведочећи истину, чекајући правду.
Пророк Илија је стајао ван двора краља Ахава. Пророк Јеремија је стајао ван Храма када су његови свештеници постали корумпирани. Христос сам је стајао ван верског естаблишмента који је тврдио да представља Бога.
Стајање напољу није пораз. Стајање напољу је пророчанство.
Зашто нећемо ући
Људи питају: Зашто не бисте само ушли? Врата су отворена. Литургија се слави.
Ево зашто:
Првог дана када је отац Драган Вуковиц упознао вернике Храма Светог Саве, пре него што је уопште ушао у зграду храма, оптужио их је: ЛОПОВИ!
Тврдио је да су украли просфору и вино. Ови верни парохјани—баке које су пекле просфору четрдесет година, мушкарци који су донирали десетине хиљада долара да изграде и одржавају овај храм—названи су лоповима у лице од свештеника који је тек стигао, који није знао ништа о њима, који је ушао са стварним лоповима који су уништили камере и бацили свете предмете у контејнере.
Како можемо веровати свештенику који оптужује вернике пре него што их упозна?
Нећемо да се молимо у храму који је уклонио оца Драгослава без разлога, не дајући му достојанство прикладног отпуштања или парохијанима љубазност објашњења.
Отац Драгослав је верно служио овој парохији. Био је поред болесничких кревета када су парохијани умирали. Саветовао је породице у кризи. Крстио је децу, венчавао парове, сахрањивао мртве. Слушао је када су људи довели у питање финансијске неправилности. Залагао се за транспарентност и одговорност.
И због те верности, уклоњен је преко ноћи. Без поштовања. Без чак ни основне пристојности објашњења људима који су му веровали годинама.
Нећемо ући у ту зграду док отац Драгослав не буде враћен и док се не оствари правда.
Не зато што смо тврдоглави. Не зато што желимо да изазовемо поделу. Већ зато што би улазак у ту зграду под садашњим режимом значило прихватити да је оно што је учињено оцу Драгославу прихватљиво. Да је називање верних лоповима прихватљиво. Да је уништавање камера, бацање икона, закључавање 120 породица прихватљиво.
То није прихватљиво.
И нећемо се претварати да јесте.
Овај Божић, славили сте ван зграде. Али славите унутар Цркве—праве Цркве—Тела Христовог које ниједан епископ не може да закључа, ниједна полиција не може да растера, ниједно обавештење о недозвољеном приступу не може да утиша.
Епископ не жели да будете тамо?
У реду.
Бог зна где сте.
И то је довољно.
Срећан Божић свим верним који стоје у сведочењу.
Ваистину се роди!
