БОРБА ЗА ВЕРУ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

Како речи Светог Николаја Велимировића воде нашу борбу

Пре више од 80 година, велики српски светитељ и богослов Свети Николај Велимировић написао је своју моћну проповед "Борба за веру". Данас, његове речи одзвањају са пророчком јасноћом док парохијани Катедрале Светог Саве у Парми, Охајо воде своју сопствену борбу да сачувају веру предану кроз генерације.

ПИТАЊЕ КОЈЕ ОДЗВАЊА КРОЗ ВРЕМЕ

Свети Николај почиње са једноставним али дубоким питањем сваком Србину:

"Србине брате, теби се обраћам да те нешто упитам... Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере?"

Ово питање није постављено само у име Светог Николаја, него у име свих српских предака који су очували Православну веру кроз пет стотина година турског ропства, кроз мучеништво и прогонство, кроз жртву кнеза Лазара на Косову, и кроз свети рад Светог Саве.

Данас, исто то питање се поставља парохијанима Храма Светог Саве. Да ли кандило вере још гори? Када су камере за безбедност цркве уништене да би се сакрило неовлашћено уклањање светих предмета? Када четврт милиона долара у епархијским средствима не може бити објашњено? Када парохијани који користе своја каноска права бивају дочекани полицијом уместо пастирском бригом? Када је свештеник уклоњен са 48 сати обавештења уместо канонcких 30 дана?

ТРИ ЗЛА ВЕТРА

Свети Николај је упозорио на три зла ветра која прете да угасе кандило вере:

"Три су најгора ветра: безверство, кривоверство и маловерство. Безверци хоће да подсеку корен душе твоје... Кривоверци хоће да ти наметну своју криву веру, која је њима искривила срце и душу и карактер... Маловерци хоће да се зову хришћанима, само да се зову, али не и да буду."

У храму Светог Саве, сведочили смо сва три ветра:

"Безверство" - када управљање црквом постаје чисто о моћи и новцу, а не о спасењу душа.

"Кривоверство" - када се каноско право селективно примењује или игнорише да би служило административној погодности, а не духовној истини.

"Маловерство" - када они на руководећим позицијама тврде православни идентитет док крше саме каноне и традиције које дефинишу Православље.

ВЕРА КОЈА БРАНИ

Свети Николај нас подсећа зашто морамо очувати веру:

"Вера твоја брани те од сваког зла, Србине брате. Кадгод те снађе невоља, вера ти твоја помаже... Вера те твоја брани у болести и од болести, у муци и од муке, у тами и од таме, у очајању и од очајања, у самоћи и од самоће, у смрти и од смрти."

Две године, парохијани храма Светог Саве стоје чврсто у својој вери упркос:

- Изненадном уклањању њиховог духовног оца, проте Драгослава Косића, који им је верно служио годинама

- Документованим финансијским неправилностима укључујући несталу донаторску помоћ од преко $25,000 и недокументован приход од дрвета са црквене имовине

- Епархијској пореској кризи у износу од $254,887 која је била сакривена од парохијана

- Уништењу црквених камера за безбедност 16. новембра 2025.

- Неовлашћеном уклањању антимиса и друге црквене имовине 18. новембра 2025.

- Саопштењу да њихове каноничне жалбе Светом Синоду "нису битне"

Кроз све ово, 100+ породица су остале чврсте, послале су каноске жалбе у Београд, и одржале своје сведочанство истине. То су учиниле не из непослушности, већ из верности самим канонима и традицијама које је Свети Николај бранио.

БРАНИ СВОЈУ ВЕРУ

Позив Светог Николаја на акцију звони јасно:

"Брани и ти веру твоју, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овог века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани...

Као што земљорадник брани плуг од рђе, да би га плуг одбранио од глади; и као што ковач брани огањ од влаге, да би га огањ одбранио од глади, тако и ти мораш бранити веру своју од злих ветрова, да би вера твоја одбранила живот твој и снагу и радост."

Парохијани Храма Светог Саве се не боре ПРОТИВ Цркве. Они се боре ЗА Цркву, ЗА веру, ЗА каноне, ЗА транспарентност, ЗА одговорност, ЗА кандило православног хришћанства које гори у српским срцима преко хиљаду година.

БОРИТЕ СЕ ЗАЈЕДНО

Можда најмоћније, Свети Николај наглашава да ово није индивидуална борба:

"Једнодушно борите се за веру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27). Кад се један брат твој бори за веру Јеванђеља, било унутра у себи или око себе, било са својим страстима или са демонима или са људима безверним, кривоверним и маловерним, ти не смеш мировати, него мораш му притећи у помоћ."

Зато је 100+ породица потписало каноске жалбе. Зато је парохија организовала мирно сведочење 1. новембра 2025. године, изјављујући да неће прихватити ниједног свештеника осим проте Драгослава док се кршења не исправе. Зато требају кривичне пријаве да буду поднесене за уништење имовине и крађу светих предмета.

Они се боре заједно, као што је Свети Николај заповедао.

ЗЕМЉА КАО БЕДЕМ

Свети Николај подсећа Србе на њихову свету дужност:

"'Ова је земља бедем хришћанства'. Тако писаше прадедови твоји из Милошевог Устанка православном цару руском када ишкаше од њега помоћ. Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао."

Храм Светог Саве у Парми, Охајо можда је далеко од Косова, али и он је део тог бедема. Када су српски имигранти дошли у Америку, донели су веру својих предака. Градили су цркве, образовали своју децу, очували литургију, и пренели традиције.

Сада, 2025. године, њихови потомци се суочавају са тестом: Хоће ли бранити оно што им је поверено? Хоће ли дозволити да кандило буде угашено кроз финансијске манипулације, каноска кршења, и административску тиранију? Или ће стајати чврсто, као што су њихови преци стајали под турским ропством, као што је кнез Лазар стајао на Косову, као што је Свети Сава стајао када је донео веру Србији?

ШТА МРЗЕТИ, ШТА ВОЛЕТИ

Мудрост Светог Николаја води чак и како водимо ову борбу:

"Пази, шта мрзиш а шта волиш. Кад се бориш за веру своју, љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби... Кад се бориш с безверницима, мрзи безверство свом душом својом, али не мрзи човека на кога је пала губа безверства... Кад се бориш с кривоверцима, мрзи кривоверство, у виду јереси и секта, свом душом својом, али не мрзи човека са вером искривљеном и осакаћеном... Кад се бориш с маловерцима, мрзи маловерство свом душом својом, али не мрзи човека, брата свога."

Ово је дух борбе у Храму Светог Саве. Парохијани не мрзе владику Иринеја Добријевића као особу. Моле се за њега. Али не могу остати тихи када његова администрација:

- Крши каноске процедуре

- Сакрива финансијске проблеме

- Уклања свештенике без правилног обавештења

- Игнорише глас верних

- Уништава системе безбедности да сакрије неовлашћене акције

- Узима свете предмете без одобрења одбора

Они мрзе злоупотребу моћи. Они мрзе кршење канона. Они мрзе штету која се наноси Христовој Цркви. Али не мрзе човека.

ОДЛУКА СВЕТОГ СИНОДА

Речи Светог Николаја нуде упутство:

"Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити. Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој! Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

Шта год да Свети Синод одлучи, парохијани Катедрале Светог Саве су већ постигли најважнију победу: очували су кандило да гори. Кроз две године борбе, они су:

- Одржали своје сведочанство истине

- Следили правилне каноске процедуре

- Документовали свако кршење

- Стајали заједно као заједница

- Одбили да компромитују своје принципе

- Одржали веру са својим прецима

Показали су да у 21. веку у Америци, српски православни хришћани још увек могу бранити веру храбро као што су је њихови преци бранили под турском влашћу.

КАНДИЛО ЈОШ ГОРИ

Питање Светог Николаја одзвања: "Да ли кандило вере још гори унутра у души твојој?"

У храму Светог Саве у Парми, Охајо, одговор је јасан: ДА.

Кандило гори у срцима 100+ породица које су одбиле да ћуте. Кандило гори у мирном сведочењу парохијана који су изјавили своју верност правилној каноској процедури.

Кандило гори у кривичним пријавама поднетим да би се одговорни држали одговорним они који су уништили црквену имовину и украли свете предмете. Кандило гори у нади да ће Свети Синод чути њихов позив и поступити правично. Кандило гори у њиховој одлучности да очувају оно што су им преци предали кроз патњу и жртву. Кандило гори, као што га је Свети Сава запалио пре 800 година, као што је горело кроз 500 година турске окупације, као што је горело када су српски имигранти дошли у Америку и својим рукама саградили храм Светог Саве.

И ако Бог да, уз благослов Светог Синода, кандило ће горети још светлије, како истина победи, како правда буде спроведена, како верни буду оправдани, и како православна вера настави да сија у срцима српских Американаца који одбијају да је дају да буде угашена.

ЕПИЛОГ: Последње речи Светог Николаја

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

Ово је права победа. Не моћ, не имовина, не позиције - већ очување вере. Парохијани храма Светог Саве то разумеју. Они се не боре за себе, већ за генерације које долазе, тако да њихова деца и унуци наслеђују исту чисту православну веру коју су им преци предали.

Нека Бог подари мудрост Светом Синоду.

Нека Бог ојача верне који бране Његову Цркву.Нека Бог очува српску православну веру у Америци. Слава Богу!