ПУКЛА ТИКВА

О распаду пажљиво негованог савезништва — и рушевинама које су оставили иза себе

Постоји посебна врста поетске правде која не долази уз фанфаре, него тихо — у облику посете у понедељак ујутру.

Епископ Иринеј долази у Нову Марчу у понедељак. Игуманија Параскева не треба да очекује цвеће.

ОНИ КОЈЕ СУ ОСТАВИЛИ ЗА СОБОМ

Пре него што говоримо о распаду овог савезништва, хајде да говоримо о онима који су успут одбачени — јер се прича о овом савезништву не може испричати без људи које је оно уништило.

Сестра Анастасија дошла је у Нову Марчу почетком деведесетих година. Посветила је манастиру деценије свог живота — деценије молитве, служења и посвећености. Грчкиња пореклом, себе је у потпуности предала овој заједници и њеној мисији.

Када су се очекивали важни посетиоци, игуманија Параскева је закључавала сестру Анастасију. Када се разболела и отишла на операцију, мати Параскева није молила за њен опоравак. Извори блиски манастиру кажу нам да је игуманија отворено изражавала наду да се сестра Анастасија неће вратити.

Она се није вратила — не зато што се није опоравила, него зато што више није била добродошла на месту које је називала домом три деценије.

Данас сестра Анастасија живи са сином.

Жена која је тридесет година дала манастиру — одбачена када се разболела. У њеним годинама. Далеко од живота који је изaбрала и заједнице којој је служила.

Нећемо заборавити њено име.

Монах Сава биће познат нашим редовним читаоцима.

То је монах који је 18. новембра 2025. године, у пратњи бившег председника одбора Драгана Кнежевића, ушао у Саборну цркву Светог Саве — по наређењу Епископа Иринеја — и однео антиминс из цркве. Лагао је полицији у Парми о томе шта је однето, тврдећи у почетку да су само однели кутије с остацима свећа. Тек након вишеструког испитивања полиције признао је истину. Наш потпун извештај о том догађају доступан је на овом блогу.

Потом је уклоњен из Нове Марче под оптужбама које, благо речено, не могу да се одрже. Званична прича говорила је о наводном неприкладном понашању — пребирању по игуманијином коферу, како нам кажу.

Знамо шта се заиста догодило. Знамо зашто је Монах Сава постао непожељан. Знамо шта је од њега тражено и шта је одбио да уради. Из поштовања према безбедности оних који су још увек умешани у ове ствари, за сада нећемо објавити те детаље.

Оно што можемо рећи јесте следеће: оптужбе су биле лажне. Уклањање је било одмазда.

Монах Сава је од тада прешао у другу јурисдикцију. Сада је код Грка.

С обзиром на све што знамо — можда најмудрија одлука коју је икад донео.

Слободан Павловић је човек чији је отац сахрањен на имању Нове Марче. Годинама је одржавао гробље на коме почива његов отац.

Једног дана, не тако давно, игуманија Параскева је претрчала преко дворишта и наредила му да одмах оде, претећи да ће позвати полицију. Полиција је позвана. Нису дошли . Накох четрдесет минута чекања господин Павловић их је и сам позвао. 

Убрзо потом, 28. априла 2026. године, добио је писмо. ДАБ бр. 145. Потписао га је лично Епископ Иринеј. Копија је послана игуманији Параскеви.

Писмо је обавестило господина Павловића да је пут положен на имању манастира „без знања или одобрења." Захтевало је уклањање свег грађевинског материjала у року од 21 дана. Позивало се на оснивачке акте. Позивало се на заштиту по члану 501(c)3. Претило је правним последицама.

Нигде, чак ни узгред, није поменуто да је овaj човек годинама одржавао манастирско гробље.

Епископ Иринеј га је потписао. Игуманија Параскева је примила копију. Заједно. Као и увек.

РАСКОЛ

И сада — мало више од месец дана касније — савезништво је сломљено.

Извори указују да игуманија Параскева пролази кроз значајне финансијске тешкоће. Епархија је, каже се, покривала око 2.000 долара месечних трошкова манастира — храну, хигијену, превоз.

Та подршка, кажу нам извори, прекинута је.

Игуманија Параскева, сазнајемо, била је толико узнемирена да је лично писала Епископу — тражећи да се врати у Србију. Чекала је одговор. И даље чека. Добродошла у клуб, мати Параскево. То је велики клуб. У њему су ожалошћене удовице, парохијани избачени са црквеног имања, канонске жалбе и званичне правне тужбе. Епископ не прави разлику — игнорише све подједнако.

Игуманија Параскева је своје незадовољство, сазнајемо, дала до знања и црквеним великодостојанственицима у Београду.

И тако Епископ Иринеј долази у Нову Марчу у понедељак.

Човек који је потписао писмо којим је протеран Слободан Павловић — уз њен благослов.

Човек чија је Епархија истерала сестру Анастасију — под њеним надзором.

Човек чија је наређења Монах Сава извршавао у храму Светог Саве 18. новембра

Долази у понедељак.

А игуманија Параскева — која је закључавала монахињу, истерала монаха, претрчала двориште наређујући човеку да се удаљи од очевог гроба, и верно сарађивала у Епископовим операцијама месецима — више није у његовој милости.

Не зато што је доживела преображај.

Не зато што је изненада развила савест.

Не зато што је погледала сестру Анастасију која живи у синовљевом дому и осетила стид.

Него зато што је новац престао да стиже.

Спалили су мостове за собом — са верницима, са монасима, са породицама упокојених, са људима који су им служили.

А сада, најзад, и међусобно.

Не из врлине. Не из правде. Не из икаквог моралног буђења. Из новца. Као и обично.

Довољно дуго пратимо рад ове Епархије да знамо да лојалност овде одувек има цену. Када цена нестане — нестаје и лојалност.

Монах Сава нашао је свој пут — код Грка.

Сестра Анастасија нашла је свој пут — у синовљевом дому.

Слободан Павловић нашао је свој пут — и своје достојанство.

А у понедељак, Епископ Иринеј наћи ће свој пут до Нове Марче.

Неке посете су пасторалне.

Неке нису.

☦️