BOŽIĆ: Pre i posle
- Special Correspodent
- 1 day ago
- 6 min read
Updated: 15 hours ago
Kada je Božić došao sa policijskom pratnjom
Božić kakav je bio
Bilo je vremena kada je Božić u Hramu Svetog Save značio nešto.
Ne pažljivo režirane foto-prilike. Ne proračunate odnose s javnošću. Ne policijsku koordinaciju sa rasporedom liturgija.
Božić je značio porodice.
Očevi su nosili svoju decu na ramenima kroz decembarski sneg, išli ka toplini i svetlosti koja se sipala iz vrata hrama. Mladi glasovi su pevali srpske božićne pesme koje su vežbali nedeljama.
Miris tamjana koji se mešao sa hladnim vazduhom dok ste ulazili. Glas oca Dragoslava—stalan, iskren, pastirski—vodio je vernike kroz drevne molitve koje su njihovi dede i babe čuli u gradovima i selima širom Srbije pre nego što ih je rat oterao ovde.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Odgovor bi odjeknuo hramom, desetine glasova, stotine glasova: Vaistinu se rodi!
Posle službe, crkvena sala bi se napunila. Kafa. Baklava. Priče na srpskom i engleskom, ponekad menjajući jezik usred rečenice jer tako porodice dijaspore razgovaraju. Deca trčkaraju izmedu stolova dok su njihovi roditelji pričali sa prijateljima koje su poznavali decenijama.
Ovo je bilo Badnje veče u Hramu Svetog Save—nikada se nije završavalo pre ponoći, često trajalo do ranih jutarnjih časova.
Nije bilo savršeno. Nikada savršeno. Ali autentično. Toplo. Dom.
Sveštenici: Studija kontrasta
Otac Dragoslav je služio Hramu Svetog Save sa pastirskim brigom koja nije zahtevala policijsko sprovođenje.
Kada su parohjani doveli u pitanje nepravilnosti, slušao je sa strpljenjem i mudrošću. Kada su porodice patile, savetovao ih je privatno, pastirski, sa poverljivošću koju pravoslavna tradicija zahteva. Njegova vrata su uvek bila otvorena. Njegov telefon je uvek bio dostupan. Njegovo prisustvo kod bolesničkih kreveta, na porodičnim krizama, u trenutcima radosti i tuge—ovo je bila služba kakva bi trebalo da bude.
Njegove božićne službe bile su proslave vere, a ne izvedbe. Bez proračunatog insceniranja. Bez foto-prilika za donatore. Samo drevne službe, verno slavljena, za ljude koji su došli da se poklone. Crkvena sala bi se prelila posle liturgije na Badnje veče—sa porodicama koje su delile hranu, smeh i toplinu iskrene zajednice.
Onda je došao 29. oktobar 2025. Otac Dragoslav je uklonjen. Bez odgovarajuće najave. Bez objašnjenja osim nejasnih optužbi koje nikada nisu potvrđene. Samo odmazda protiv parohijana koji su se usudili da postavljaju pitanja.
Na njegovo mesto: Otac Dragan Vuković.
I sada, ovaj isti sveštenik stoji na Fejsbuku i žali se na mrznju i laži dok odbija da se upusti u otvoren razgovor o svojim postupcima, isti sveštenik koji je optužio vernike prvog dana, pre nego što je uopšte ušao u hram: lopovi! Ukrali ste prosforu i vino dok je hodao sa pravim lopovima.
Fejsbuk slom: Kada istina postaje mrznja
Snimak ekrana govori sve.
Otac Dragan Vuković objavljuje: Oni samo šire mrznju i laži!
Posebno o blogu. Blog koji je sistematski dokumentovao:
Policijsku koordinaciju sa rasporedom liturgija
Kamere za bezbednost uništene u novembru 2025
Svete predmete bačene u kontejnere (ikone, krstove, brojanice)
Antimins ukraden sa oltara
Obaveštenja o nedozvoljenom pristupu izdata bakama i majkama
Sto dvadeset porodica zaključano van sopstvenog hrama
Dan August odgovara na žalbu oca Dragana: Poživam bilo koga iz te grupe da civilno komentariše ovde gde nema cenzure informacija, ali sumnjam da će se to desiti.
Odgovor oca Dragana je otkrivajući:
Veruj mi brate, šta god da kazeš, oni će to izvrnuti protiv tebe...
Prevod: Ne mogu da branim svoje postupke jer će dokumentovani dokazi me uništiti, a ne savetujem ni tebi.
Razmislite o tome šta on zapravo kaze: Sta god da kažeš, oni će to izvrnuti.
Ovo je jezik nekoga ko zna da je istina protiv njega. Nekoga ko ne može da pobije video dokaze, ne može da objasni uništene kamere, ne može da opravda pozive na liturgiju uz policijsku pratnju.
Pa umesto toga tvrdi da je žrtva.
Dokumentaciju naziva mržnjom. Dokaze naživa lažima. Odbija otvoren razgovor dok se žali da drugi neće da se uključe.
Ovo nije pastirsko vodjstvo. Ovo je kontrola štete.
Gde su sva deca?
Fotografije pričaju priču koju žalbe oca Dragana na Fejsbuku ne mogu da pobiju.
PRE - Sa ocem Dragoslavom:
Pogledajte slike. Desetine i desetine dece okupljeno u hramu. Deca okružuju oca Dragoslava kod oltara, pružaju ruke da poljube krst. Mladi oltarnici u svojim crvenim stiharima. Deca u tradicionalnim srpskim nošnjama na proslavi Slave Svetog Save, Detinjaca, Materica i Očeva.
Sala ispunjena porodicama. Tri generacije zajedno. Ovako izgleda živa parohija.
POSLE - Sa ocem Draganom:
Desetoro dece. Ukupno.
I dvoje od tih desteoro nisu ni iz Hrama Svetog Save.
Za proslave Materica i Očeva 2025, nova administracija je morala da doveze decu iz Kantona, Ohajo—iz Srpske pravoslavne crkve Svetog Georgija—da bi stvorila iluziju funkcionalne parohije.
Bila su im potrebna deca za foto-priliku. Za inscenirane fotografije koje će poslati Eparhiji pokazujući pogledajte, sve je u redu, porodice su ovde, parohija napreduje. Da li vas ovo podseća na photo op “Otvarajte usta, niko neće znati da ne pevate. Samo da vas fotografisem”
Pa su ih uvezli.
Dvoje dece iz druge parohije, šezdeset milja daleko, dovedeno specifično za fotografisanje.
Uporedite fotografije:
Božić 2025 sa ocem Dragoslavom: Svetište prepuno dece, roditelja, baka i deka
Božić 2026 sa ocem Draganom: Osmoro dece (dvoje pozajmljeno), očajničko insceniranje, prazna sala (Pogledajte crkveni FB)
Ovo se dešava kada zaključate 120 porodica.
Ovo se dešava kada kazeš bakama da će biti uhapšene ako uđu u sopstveni hram. Kada daješ majkama obaveštenja o nedozvoljenom pristupu. Kada uništavaš poverenje zbog kojeg su roditelji dovodili svoju decu u veronauku decenijama.
Deca su nestala. Ne zato što su izabrala da odu. Zato što su njihove porodice isterane.
I sada nova administracija mora da "uvozi" decu iz drugih parohija za svoje propagandne fotografije.
Otac Dragan se žali na mrznju i laži, ali ne može da objasni gde su sva deca nestala.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Sto dvadeset porodica koje stoje u svedočenju izvan zgrade koju su njihove bake i dede sagradile:
Stojite na pravom mestu.
Ne unutar zgrade—iako je vaša po svim pravima osim pravne manipulacije koja ju je ukrala.
Stojite tamo gde su verni uvek stajali kada institucije izdaju svoju svrhu: van korumpirane strukture, svedočeći istinu, čekajući pravdu.
Prorok Ilija je stajao van dvora kralja Ahava. Prorok Jeremija je stajao van Hrama kada su njegovi sveštenici postali korumpirani. Hristos sam je stajao van verskog establišmenta koji je tvrdio da predstavlja Boga.
Stajanje napolju nije poraz. Stajanje napolju je proročanstvo.
Zašto nećemo ući
Ljudi pitaju: Zašto ne biste samo ušli? Vrata su otvorena. Liturgija se slavi.
Evo zašto:
Prvog dana kada je otac Dragan Vukovic upoznao vernike Hrama Svetog Save, pre nego što je uopšte ušao u zgradu hrama, optužio ih je: LOPOVI!
Tvrdio je da su ukrali prosforu i vino. Ovi verni parohjani—bake koje su pekle prosforu četrdeset godina, muškarci koji su donirali desetine hiljada dolara da izgrade i održavaju ovaj hram—nazvani su lopovima u lice od sveštenika koji je tek stigao, koji nije znao ništa o njima, koji je ušao sa stvarnim lopovima koji su uništili kamere i bacili svete predmete u kontejnere.
Kako možemo verovati svešteniku koji optužuje vernike pre nego što ih upozna?
Nećemo da se molimo u hramu koji je uklonio oca Dragoslava bez razloga, ne dajući mu dostojanstvo prikladnog otpuštanja ili parohijanima ljubaznost objašnjenja.
Otac Dragoslav je verno služio ovoj parohiji. Bio je pored bolesničkih kreveta kada su parohijani umirali. Savetovao je porodice u krizi. Krstio je decu, venčavao parove, sahranjivao mrtve. Slušao je kada su ljudi doveli u pitanje nepravilnosti. Zalagao se za transparentnost i odgovornost.
I zbog te vernosti, uklonjen je preko noći. Bez poštovanja. Bez čak ni osnovne pristojnosti objašnjenja ljudima koji su mu verovali godinama.
Nećemo ući u tu zgradu dok otac Dragoslav ne bude vraćen i dok se ne ostvari pravda.
Ne zato što smo tvrdoglavi. Ne zato što želimo da izazovemo podelu. Već zato što bi ulazak u tu zgradu pod sadašnjim režimom značilo prihvatiti da je ono što je učinjeno ocu Dragoslavu prihvatljivo. Da je nazivanje vernih lopovima prihvatljivo. Da je uništavanje kamera, bacanje ikona, zaključavanje 120 porodica prihvatljivo.
To nije prihvatljivo.
I nećemo se pretvarati da jeste.
Ovaj Božić, slavili ste van zgrade. Ali slavite unutar Crkve—prave Crkve—Tela Hristovog koje nijedan episkop ne može da zaključa, nijedna policija ne može da rastera, nijedno obaveštenje o nedozvoljenom pristupu ne može da utiša.
Episkop ne želi da budete tamo?
U redu.
Bog zna gde ste.
I to je dovoljno.
Srećan Božić svim vernim koji stoje u svedočenju.
Vaistinu se rodi!
