ZAMKA Kada "Uđite unutra" znači "Bićete uhapšeni": Deveta nedelja kod Hrama Svetog Save

28. decembar 2025.

Policija je stigla pre osam sati ujutru.

Četiri policijska vozila ovog puta—“slabija” prisutnost nego inače, mada je "slabija" relativan pojam kada policija stigne dva sata pre početka liturgije.

Nisu odgovarali na hitne pozive. Nisu primili poziv.

Čekali su.

POZIV

Do devet sati, kiša je već prodrla kroz kapute i ušla u kosti. Četrdeset stepeni Farenhajta (oko 4°C) oseća se hladnije kada stojiš mirno, kada nemaš kuda da odeš osim na trotoar ispred hrama koji je tvoja porodica gradila.

Osamdeset pet do devedeset odraslih skupilo se zajedno. Dvadesetoro dece jurilo je između njih, premlado da razume zašto ne mogu ući unutra, dovoljno staro da zna da nešto nije u redu.

Ovo je bila deveta nedelja od kada je čistka počela. Dan nakon što je sedam muškaraca bacilo svete predmete u kontejner—ikone, krstove, brojanice—odmah pored invalidskih kolica koja niko nije pomislio da donira.

Zatim su se crkvena vrata otvorila.

Dragan Vuković, sveštenik postavljen od strane episkopa Irineja, izišao je napolje. Kiša je kapala po njegovoj mantiji dok je gledao gomilu okupljenu ispred hrama.

Nasmešio se.

"Uđite unutra," rekao je. "Svi su dobrodošli na liturgiju."

Iste reči koje je izgovorio prošle nedelje. I nedelje pre te.

Niko se nije pomerio.

Možda je bio instinkt. Možda su bila četiri policijska vozila upečatljivo parkirana u blizini. Možda je bilo sećanje na 21. decembar, kada je stiglo šest policijskih vozila i majke su dobile naloge za zabranu pristupa.

Šta god da je razlog, gomila je ostala na mestu.

Sveštenik Vuković je sačekao još trenutak, zatim se okrenuo i vratio se unutra.

Petnaest minuta kasnije, saznali smo zašto niko nije ni trebalo da uđe.

MEGAFON

Glas je dopro kroz policijski megafon, dovoljno glasno da se čuje preko crkvenog imanja a i ulice:

"Napustite crkvenu imovinu odmah. Ako ne odete, svi ćete biti uhapšeni."

Ljudi su se pogledali, zbunjeni.

Policija je ponovila upozorenje. Iste reči. Ista pretnja.

Zatim su dodali nešto drugo, nešto što je snimljeno na video i nemoguće poreći kasnije:

"Morate da odete. Episkop vas ne želi ovde."

Stefan Nikolić—čovek lojalan episkopu Irineju, mada nije sveštenik, nije policajac, nije niko sa zvaničnim autoritetom—razgovarao je sa policajcima oko petnaest minuta pre najave preko megafona. Ne znamo šta im je rekao. Znamo samo šta se desilo zatim.

Gomila se pomerila preko puta.

GOMILA

Dok su ljudi prelazili na drugu stranu, troje naših članova prišlo je ulazu u hram.

Stefan Nikolić ih je čekao.

Držao je gomilu papira. Veliku gomilu. Oko sto listova, svi identični, svi unapred odštampani.

Nalozi za zabranu pristupa.

Pokušao je da preda jedan D.V., ženi koja je redovno dolazila u ovaj hram, koja nije propustila nijednu nedelju stojeći napolju.

Nije ga uzela.

"Ko ste vi?" pitala ga je. "Da li ste advokat? Da li ste policajac?"

Stefan Nikolić nije rekao ništa. Samo je držao papir, ruku ispruženu, čekajući da ga uzme.

Okrenula se i otišla.

Zamka je postajala jasna.

TAKTIKA

Razmislite o redosledu događaja:

8:00 ujutru: Četiri policijska vozila stižu i čekaju.

9:00 ujutru: Sveštenik izlazi napolje i poziva sve da uđu u hram.

9:15 ujutru: Policija preti masovnim hapšenjem preko megafona.

U isto vreme: Čovek sa sto unapred odštampanih naloga za zabranu pristupa stoji spreman na ulazu.

Ovo je bilo planirano.

Pozovite ih unutra. Skupite ih sve u jedan zatvoren prostor. Zatim uhapsite sve odjednom.

To je efikasno. To je organizovano. To je vrsta taktike koja zahteva koordinaciju između više strana—sveštenstva, policije i ko god da je odštampao tih sto naloga unapred.

To je takođe ista metoda koju su Ustaše koristile protiv Srba tokom Drugog svetskog rata: namamite ljude u zatvoren prostor, zatim eliminiš ite sve zajedno.

Razlika je u obimu i nameri. Ovog puta, cilj je bio masovno hapšenje, a ne masovno ubistvo. Ali metoda—poziv koji je zapravo zamka—je identična.

Privucite ih nečim čemu veruju. Zatim zatvorite vrata.

Osim što ovog puta, niko nije ušao.

"BESPLATNI" PREDMETI

Preko puta, neko je primetio gomilu predmeta odmah unutar ulaza. Knjige. Kalendari. Crkveni materijali.

Rukom ispisana tabla: "BESPLATNO."

S.P., starija žena koja je bila član ove parohije decenijama, pogledala je fotografiju gomile. Prepoznala je neke od tih knjiga. Sama ih je donirala. Platila ih iz sopstvenog džepa i dala ih crkvenoj biblioteci.

"Može li neko da mi pomogne da uzmem stvari za koje sam sama platila?" pitala je.

Nekoliko ljudi se vratilo i pomoglo joj da nosi predmete sa gomile označene kao "besplatno."

Tada je Dejvid Lytkovski počeo da snima.

Stajao je blizu ulaza, telefon ispaljen, snimajući stariju ženu i njene pomoćnike dok su nosili knjige, kalendare i neke druge predmete sa gomile.

Njegova žena, Zora Lytkovski, prišla je policajcima i rekla da kradu.

Kradu predmete označene kao "besplatno."

Razmislite o tome na trenutak.

Ovo je isti Dejvid Litkovs ki koji je dao ostavku na Parohijskom odboru u aprilu 2025. godine, navodeći zdravstvene probleme toliko ozbiljne da nije mogao da prisustvuje sastancima. Isti Dejvid koji je fotografisan juče—27. decembra—obavljajući fizički posao, noseći kutije do kontejnera iza hrama. Isti Dejvid koji je stajao pored invalidskih kolica koja nije pomislio da donira dok je bacao svete predmete—ikone, krstove, brojanice—u đubre.

Sada je snimao stariju ženu koja uzima knjige označene kao "besplatno" i nazivao to krađom.

Surovost je poenta.

PROROČANSTVO

Dok je policija pretila hapšenjem i Dejvid snimao "krađu," dvoje ljudi je stajalo na kiši i govorilo gomili.

Smilja Radivoj i njen muž, Kostika.

Smilja je čitala na srpskom. Kostika je čitao na engleskom.

Čitali su pismo koje je napisao Vojvoda Momčilo Đujić u oktobru 1998. godine. Pre dvadeset sedam godina. Pre nego što je većina dece koja je stajala na kiši bila rođena.

Pismo se zove: "Ovo su dani borbe za opstanak Crkve i naroda."

Evo šta je Vojvoda Đujić napisao:

"Crkvenom imovinom upravlja narod koji je tu imovinu stekao. Naša Crkva ne može ništa bez odluke Crkveno-Narodnog Sabora."

"Ovo su dani borbe za opstanak Crkve i naroda."

"Ovo zabiljezih ukratko i ovo je moje vjeruju sa kojim živim i sa kojim ću i u grob leći."

—Vojvoda Momčilo R. Đujić, oktobar 1998.

Dvadeset sedam godina kasnije, gomila je stajala na kiši od četrdeset stepeni dok je policija najavljiv ala preko megafona: "Episkop vas ne želi ovde."

Vojvoda Đujić je upozorio na episcope koji gaze narod umesto da im služe. Episkope  koji žive u luksuzu umesto da ponizno hodaju među vernima. Crkva u kojoj sporovi oko imovine znače više od naroda koji je tu imovinu izgradio.

Video je to još davne 1998.

Mi to živimo u 2025.

DECA GRADITELJA

Postoji posebna surovost u tome ko je čitao to pismo.

Smilja Radivoj je sestra Pavla (Paje) i Tode—dvojice muškaraca koji su došli u Ameriku nakon Drugog svetskog rata i pomogli da se izgradi Hram Svetog Save sopstvenim rukama. Svojim radom. Svojim donacijama. Svojim životima utkani u podizanje zidova i postavljanje prozora i stvaranje mesta gde pravoslavni verni mogu da se mole u Klivlendu, Ohajo.

Sada njihova sestrična—Dženifer, Smiljina i Kostikina kćerka—ne može da uđe u hram koji su njeni ujaci izgradili.

Episkop je ne želi tamo.

Tako je Smilja stajala na kiši, čitajući reči napisane od čoveka koji je razumeo šta znači kada crkveni vođe zaborave kome treba da služe.

Njeni braća a su izgradili ovaj hram.

Njena kćerka je zaključana van njega.

I sveštenik koga ne prepoznaje poziva je unutra, znajući da će policija pretiti hapšenjem petnaest minuta kasnije.

Ovako izgleda "odgovorno upravljanje" pod povereništvom episkopa Irineja.

OBRAZAC

Do sada je obrazac jasan.

Policija stiže rano. Sveštenik upućuje poziv. Megafon preti hapšenjem. Lojalista drži unapred odštampane naloge za zabranu pristupa. Neko snima stare žene kako uzimaju "besplatne" predmete i naziva to krađom.

I sto dvadeset porodica stoji na kiši, slušajući upozorenje staro dvadeset šest godina koje je predvidelo tačno ovaj trenutak.

Ovo nije crkveno upravljanje.

Ovo je represija prerušena u starateljstvo.

Pozovite ih unutra. Uhvatite ih u zamku. Uhapsite ih. Snimite ih kako uzimaju "besplatne" predmete. Recite im preko policijskog megafona da episkop ih ne želi. Uradite sve ovo dok deca i unuci ljudi koji su izgradili ovaj hram stoje napolju na kiši.

SVETOM SINODU

Kada episkop Irinej podnese svoj izveštaj o tome kako "upravlja" Hramom Svetog Save, nadamo se da ćete zapamtiti ovu nedelju.

Zapamtite da je policija stigla pre osam sati ujutru i čekala.

Zapamtite da je sveštenik pozvao ljude unutra samo petnaest minuta pre nego što je policija pretila masovnim hapšenjem.

Zapamtite Stefana Nikolića kako stoji sa sto unapred odštampanih naloga za zabranu pristupa, spreman da ih podeli.

Zapamtite Dejvida Lytkovskog kako snima stariju ženu koja uzima knjige označene kao "besplatno" i naziva to krađom—jedan dan nakon što je bacio svete predmete u kontejner pored invalidskih kolica koja nije donirao.

Zapamtite gomilu kako stoji na kiši od četrdeset stepeni dok policija najavljuje: "Episkop vas ne želi ovde."

I zapamtite Smilju Radivoj kako čita Vojvodino pismo—istu Smilju čija su braća izgradila ovaj hram, čija kćerka ne može da uđe u njega, čija porodica sada kroz policijske zvučnike čuje da nisu dobrodošli u zgradu koju su njihove sopstvene ruke izgradile.

Ovo je deveta nedelja od kada je čistka počela.

Sto dvadeset porodica na kiši.

Dvadesetoro dece gleda svoju Crkvu zaključanu protiv njih.

I unuci graditelja ne mogu da uđu u zgradu koju su njihovi dedovi izgradili.

TRI PITANJA

Pitanje nije: "Ko poseduje crkevnu imovinu?"

Pitanje je: "Kakva je to episkop koji kaže policiji da najavi preko megafona da episkop ne želi verne tamo?"

Pitanje je: "Kakva je to episkop koji poziva ljude unutra, zatim im preti masovnim hapšenjem petnaest minuta kasnije?"

Pitanje je: "Kakva je to episkop koji zabranjuje deci graditelja da uđu u crkvu koju je njihova porodica izgradila?"

Vojvoda Momčilo Đujić je odgovorio na ova pitanja pre dvadeset šest godina.

A mi smo još uvek napolju pamteći Vojvodine reči:

"Jedan Bog, jedan Sveti Sava, jedna jedinstvena i nerazdeljiva, sveta, mučenička, saborna i apostolska Srpska Pravoslavna Crkva i jedan ponosan i nepobediv Srpski narod."

Za to se borimo.

Zato stojimo na kiši.

Zato unuci graditelja neće prihvatiti da budu zaključani izvan zgrade koju su njihovi dedovi izgradili.

Policija može pretiti hapšenjem. Sveštenik može upućivati lažne pozive. Episkop može reći da nas ne želi tamo.

Ali Vojvodine reči ostaju istinite:

"Ovo je moje vera sa kojim živim i sa kojim ću u grob leći."

Mi smo još uvek ovde.

Još uvek stojimo.

Još uvek se borimo za Crkvu koju su naše porodice izgradile.

NEDOSTOJAN.