Великопосно вечерње у Храму Светог Саве 2026 – било би смешно да није тужно
- Special Correspodent
- Mar 30
- 3 min read
Јуче је у нашем Храму служено Великопосно вечерње. Слике из овог и прошлогодишњег вечерњег говоре саме за себе — а слике, за разлику од неких људи, не лажу.
Ове године (2026.) у храму је било веома мало људи. Огромна црква деловала је празно — столице су зјапиле празне, а чак је и одјек звучао усамљено. У исто време, већина парохијана била је напољу, испред храма — верни, стрпљиви, и хладни — као и претходних 20+ недеља.


Посебан и веома топао тренутак догодио се када је отац Миле из храма Светог Саве на Wallings Rd дошао до нас који смо стајали напољу. Без полицијске пратње. Без мегафона. Без снимателља. Само свештеник и отворене руке. Искрено нас је позвао да уђемо, рекавши да је црква за све и да је препознао наш бол. Тако изгледа прави пастирски приступ — за разлику од оног другог, са осам полицијских аутомобила. Ово нам је требало. Бог га благословио!
Нажалост, тај мирни и достојанствени став већине напољу није спречио уобичајене сцене. Стефан Николић је поново био веома активан — трчао је около попут аматерског папараца на свом првом задатку, снимао наше аутомобиле паркиране испред куће оца Драгослава и ревносно прикупљао материјал за пријаве полицији. Нико није прелазио улицу. Нико није правио галаму. Материјала за пријаву — нула. Али то га није зауставило.

„Да ли две особе стоје у цркви и шпијунирају оне напољу?“ „Да!“ „Да ли вире кроз стакло на вратима?“ „Да!“ „Честитамо — то су Катарина Дерек и Станка Николић/Драгана Кнежевић!“ — Нису ни знале да играју „Погоди ко?“ — али смо их погодили из првог покушаја.

ПРОШЛЕ ГОДИНЕ – 2025
Прошле године, на Великопосном вечерњу, слика је била потпуно другачија — као да је реч о другом граду, другој цркви, другом свету. Храм је био пун, људи су се молили унутра, а после службе одржана је заједничка вечера. За трпезом су били свештеници, деца и породице. Младе волонтерке у плавим кецељама биле су пуне осмеха и енергије. Нико није вирио кроз врата.


А ШТА СУ ОНИ РАДИЛИ СИНОЋ?
Занимљиво је да је и сама инстаграм страница Храма Светог Саве објавила слику са своје вечере. Судите сами.

Једна година је направила огромну разлику. Прошле године — пуна црква, заједништво, смех деце. Ове године — празне столице унутра, парохијани напољу на хладноћи, а уместо добродошлице — камере, викање и вирење кроз стакло. Напредак, очигледно.

Ипак, и поред свега, један свештеник је рекао: „Сви сте добродошли.“ Пет речи. Без камера, без полиције, без виктимизације флаша воде. Само пет речи које су значиле све. Тај гест нам је показао да љубав и пастирска брига нису нестали — само су, привремено, на погрешној адреси.
Настављамо да се молимо, настављамо да волимо наш храм и чекамо дан када ћемо поново сви заједно стајати унутра — без камера, без мегафона, без игре „Погоди ко?“ на вратима.
Хвала оцу Мили на топлини и човечности коју је показао. Његове речи и отворене руке остале су нам у срцу. Такви свештеници постоје — и то нам даје наду.