Криза идентитета се продубљује

Екуменска одушевљеност епископа Иринеја и споро урушавање српскоправославног интегритета у Источноамеричкој епархији

Пре годину дана ова публикација је упозорила да Источноамеричка епархија под епископом Иринејем Добријевићем клизи у кризу идентитета. Указали смо на невиђено читање пастирске посланице архиепископа Елпидофора током Божанске литургије на Недељу православља, растући утицај Скупштине канонских православних епископа САД (АЦОБ), финансијску нетранспарентност и процедуралне неправилности. Питали смо се да ли епархија тихо скреће са свог канонског српског православног корена и иде ка панамеричком, међујурсидикцијском моделу који више одговара Цариграду него Београду.

Нажалост, протеклих дванаест месеци нису донели исправку ни појашњење. Напротив, донели су ескалацију. Највидљивији и најзабрињавајући развој је све дубље укључивање епископа Иринеја у екуменске активности које многи верни православни сматрају неспојивим са светим канонима и са самопознавањем Једине, Свете, Католичанске и Апостолске Цркве.

Два догађаја из 2025. године нарочито илуструју овај забрињавајући тренд: читање страног црквеног писма на Недељу православља и присуствовање римокатоличкој миси устоличења.

9. март 2025. – Недеља православља: Читање посланице стране јурисдикције

У потезу који је послао таласе шока кроз православне заједнице широм Америке, парохијани Источноамеричке епархије су на Недељу православља – празник посвећен потврђивању православног доктринарног јединства и традиционалних јурисдикционалних граница – суочени са читањем пасторалне посланице коју је потписао архиепископ Елпидофор, поглавар Грчке Православне Архиепископије у Америци, у име Скупштине канонских православних епископа.

Дубока иронија избора овог дана за увођење праксе међујурисдикционализма није промакла верним. Недеља православља – када се православни верници сећају победе над иконоборством, анатемишу јереси и исповедају чистоту вере – постаје дан када се у српским парохијама чита писмо грчког архиепископа?

Овај развој започиње са одлуком Извршног комитета Скупштине епископа од 4. јуна 2024. године да прогласи Недељу православља за „Недељу Скупштине епископа” и да „сваке године издаје панправославну енциклику за све православне парохије у земљи.” Сам сајт Источноамеричке епархије објавио је ову одлуку без видљивог консултовања са Светим Aрхијерејским Cинодом у Београду.

9. марта 2025. године, на Недељу православља, свештеници Источноамеричке епархије су читали енциклику потписану од стране архиепископа Елпидофора која позива вернике да „подрже наше искрене напоре за православно хришћанско јединство кроз постојане и великодушне дарове вашег времена, талента и блага” – директно упућујући финансијску подршку Скупштини.

Питања су бројна и озбиљна:

• Зашто епархија која припада Српској Православној Цркви чита директиве Грчке Архиепископије на Недељу православља?

• Да ли је Скупштина постала виши ауторитет од матичне Цркве у Београду?

Овај преседан – да се у српским парохијама чита писмо потписано од грчког архиепископа – представља драматичан помак у јурисдикционалним односима. Када српски епископ дозвољава да се посланица коју је саставио грчки архиепископ чита у својим парохијама на најважнији догматски празник године, сигнал је јасан: Скупштина више није само координационо тело – постаје надјурисдикциона структура са директним приступом верним.

11. март 2025. – Миса устоличења кардинала Роберта Мекелроја

Још један шокантан пример догодио се 11. марта 2025. године у Базилици Националног светилишта Безгрешног Зачећа у Вашингтону, на миси устоличења новог римокатоличког кардинала Роберта Мекелроја за надбискупа Вашингтона. Само два дана након Недеље православља (9. марта 2025), када се православни верници сећају победе над иконоборством и исповедају чистоту вере, епископ Иринеј је присуствовао целој римокатоличкој миси.

На фотографијама и снимцима из Базилике види се како православни архијереји, укључујући епископа Иринеја, седе у првим редовима, присуствују читању латинског Символа вере (са Филиокве), молитви Оче наш, посвећењу и целом обреду – укључујући и пољубац мира.

Ово није само присуство – то је активно учествовање у римокатоличкој литургији која садржи догматске додатке које православна Црква вековима осуђује. Апостолски канон 45 и 46 јасно забрањују чак и молитву са јеретицима, а камоли присуство и учествовање у њиховој литургији. Овај догађај се десио непосредно након Недеље православља, на којој се анатемишу јереси – укључујући оне везане за Филиокве и папски примaт. Такво понашање представља директно пљување у лице Отаца и светих канона.

Образац, а не изоловани случај

Ово није једнократни инцидент. Епископ Иринеј се и раније појављивао у сличним приликама. У јануару 2024. фотографисан је на пријему након молитвене службе за Недељу молитве за јединство, коју је организовала Јерменска црква, стојећи уз кардинала Долана, епископа Џејмса Масу и представнике лутеранске, сиријске и коптске традиције. Образац је доследан: заједничке молитвене службе, пријеми, јавни наступи са хетеродоксним свештенством, све то представљено као „сведочење” или „дијалог”.

Иронија је посебно уочљива када се погледа шта је сам епископ Иринеј писао 2019. године у свом раду „Екуменски дијалог из перспективе православних цркава у Океанији” (објављен у часопису Historia magistra vitae est): „Заједничка молитва са онима који не деле пунину вере може бити опасна ако се схвати као признање једнакости цркава” и „Екуменизам не сме бити пут ка стварању неке 'супер-цркве', већ ка повратку у пунину истине”. А данас исти тај епископ учествује у заједничким молитвеним службама и присуствује римокатоличким мисама – кршећи сопствене речи из 2019. и апостолске каноне које је сам раније цитирао као мерило. Ово није само неслагање са канонима – ово је лицемерје које дубоко вређа верне и урушава кредибилитет пастирске службе.

Критичари нису против уљудног разговора или сарадње око моралних питања (нпр. одбрана нерођених, помоћ прогнаним хришћанима). Али када та сарадња прелази у заједничке литургијске или молитвене контексте, улази се на територију коју канони забрањују, а која је опасна за интегритет вере. Верни с правом питају: зашто наш епископ стално себе ставља у такве ситуације? И зашто епархија ћути када се поставе примедбе?

Канонска и идентитетска питања

Дубљи проблем је јурисдикционалне и еклесилошке природе. АЦОБ, у коме је епископ Иринеј активан, све више функционише као координационо тело које издаје заједничке изјаве, организује заједничке догађаје и – најзабрињавајуће – очекује да се његове директиве читају у парохијама свих јурисдикција. Када српски епископ чита посланицу коју је саставио грчки архиепископ на Недељу православља, сигнал је јасан: Скупштина постаје виши ауторитет од матичне Цркве у Београду.

Додајте томе финансијске и управне контроверзе које тињају од 2024. (необјашњени приходи од дрвета, порески дугови на имовини попут манастира Марча, спорне одлуке парохијских одбора) и слика је једна епархија све више отуђена од српске традиције и одговорности. Екуменизам није једини симптом, али је највидљивији и, за многе вернике, најболнији.

Позив за објашњење

Источноамеричка епархија припада Српској Православној Цркви. Њени епископи су првенствено одговорни Светом Архијерејском Синоду у Београду, а не панправославним скупштинама или екуменским одборима у Њујорку. Верни имају право да знају да ли екуменско ангажовање епископа Иринеја представља личну оријентацију која одступа од ума Цркве.

Док се јасни одговори не дају, питања остају:

• Да ли епархија потврђује да је заједничка молитва са хетеродоксним свештенством дозвољена по светим канонима?

• Хоће ли епархија јавно дистанцирати се од догађаја који замагљују границе између Православља и других исповести?

• Или ће криза идентитета наставити, полако претварајући српске парохије у нешто непрепознатљиво њиховим духовним прецима?

Верни чекају одговор. Ћутање, у овом случају, говори много.

St.Sava Parish News ће наставити да прати ова дешавања и верно извештава народ Божји.

Коментари и преписка су добродошли на parohijanisvsava@gmail.com