Порука верницима Саборне цркве Светог Саве у Кливлендy

Браћо и сестре моје у Христу!

Синоћ је било прелепо. Дечји гласови уздигли су се у молитви Светој Мајци. Породице су стајале заједно. Древне химне наше Цркве испуниле су ваздух. Показали смо свету – и небу – ко смо ми заиста.

Али данас желим да разговарам с вама о ономе што долази.

Јер они нису одустали. Неће стати. Наставиће да круже. Наставиће да смишљају. Наставиће да нас тестирају, чекајући да попустимо, надајући се да ћемо се уморити, кладећи се да ћемо на крају попустити.  Кладе се погрешно.  Нас неће сломити

О, уморни јесмо. Немојте ме погрешно разумети. Уморни смо у телима. Неки се брину шта долази. Неки се питају колико дуго можемо издржати.

Али ево шта они не разумеју: нисмо уморни од чињења онога што је исправно.

Могли бисмо стајати овде месецима и не бисмо се уморили бранећи свог свештеника. Могли бисмо стајати годину дана и не бисмо се уморили штитећи нашу цркву. Могли бисмо стајати деценију и не бисмо се уморили борећи се за правду.

Јер ово није ствар удобности. Није ствар комоције. Ово је ствар какви смо ми људи. Каква је наша Црква. Какво наслеђе остављамо нашој деци.  Ми нисмо сами

Погледајте око себе. Стварно погледајте. Видите ли лица ваших пријатеља, познаника и оталих парохијана? Вишегенерацијске породице. Дедови и баке који су сопственим рукама саградили ову саборну цркву. Родитељи који уче своју децу шта значи имати кичму. Млади који одбијају да наследе Цркву изграђену на компромису и корупцији.

Ово је Црква. Не палата. Не бирократија. Не епископ који мисли да може игнорисати три оверена писма и казнити нас што смо се усудили да проговоримо.

Ви. Ми. МИ смо Црква.

И нисмо сами. Бог је с нама. Друге парохије гледају – неке тихо навијају, неке скупљају сопствену храброст. Историја гледа. И Бог гледа.

Мислите да смо изоловани? Нисмо. Палићемо ватру која се већ шири.  Ми нисмо у криву

Они желе да посумњате. Желите да помислите: „Можда смо превише тврдоглави. Можда треба само да прихватимо ког год свештеника пошаљу. Можда правимо непотребне проблеме.“

Mи нисмо у криву.

Отац Драгослав је поднео три захтева за одмор. Сви игнорисани. Ми смо послали три канонска писма епископу. Сва игнорисана. Отац Драгослав је уклоњен уз рок од 48 сати – јасно кршење црквеног права. Тајминг? Десет дана након рока за наше треће писмо. То није случајност. То је одмазда.

Ми нисмо започели ову борбу. Покушали смо да пратимо исправне канале. Покушали смо да верујемо систему.

Систем нас је изневерио. Епископ нас је изневерио. Зато сада стојимо.

А стајање за оно што је исправно и никада није погрешно – чак и кад је тешко, чак и кад је скупо, чак и кад нас зову погрдним именима.  Нас неће сломити

Слушајте ме пажљиво: они рачунају да ћемо се сломити. Рачунају да ће умор урадити оно што њихове претње нису могле. Рачунају да ће време да нас сломи. Рачунају да неко од нас почне да мисли: „Да ли се ово заиста исплати?“

ДА. ИСПЛАТИ СЕ.

Ваши дедови и баке нису градили ову саборну цркву да би постала епископско луткарско позориште. Не учите своју децу српски да би научили како да се клањају неправди на два језика. Не молимо акатист Светој Мајци па да се потом преклопимо кад притисак порасте.

Нас неће сломити. Ни данас. Ни сутра. Никада.  Шта радимо сада

Дакле, ево шта се дешава данас:

Остајемо јединствени. Ако неко покуша да нас подели – игноришите га. Ако неко почне да шири сумњу – угушите то. Ако неко предлаже компромис – подсетите их за шта се боримо.

Остајемо јаки. Бдење се наставља. Капије остају блокиране. Дању и ноћу. Киша или сунце. Хладно или топло. Док се правда не врати.

Остајемо верни. Молимо се. Верујемо Богу. Верујемо да истина на крају побеђује, чак и кад траје дуже него што бисмо желели.

И остајемо тврдоглави. Јер наша тврдоглавост није мана карактера – то је духовни дар. Иста тврдоглавост која је држала наше претке православнима кроз пет векова османске окупације. Иста тврдоглавост која је поново подизала српске цркве након што су биле разорене. Иста тврдоглавост која је донела нашу веру у Америку и одржала је живом кроз ратове, комунизам и прогоне.

Потичемо из дугог низа људи који се нису ломили. И нећемо ни ми. 

Обећање

Не могу вам рећи када ће се ово завршити. Не могу обећати да ће бити лако. Не могу гарантовати да неће бити тешких дана пред нама.

Али ово могу да вам обећам:

Ако останемо јединствени, победићемо. Ако останемо јаки, не могу нас сломити. Ако останемо верни, Бог нас неће напустити.

И када се ово заврши – било за недељу или за месец – моћи ћете да погледате своју децу у очи и кажете: „Кад је наша црква била угрожена, кад је неправда дошла на наша врата, кад смо били тестирани – ми смо стали. Нас нису сломили. Нисмо се компромитовали. Нисмо се предали.“

То је наслеђе за које вреди стајати. То је борба која вреди. То је црква коју вреди бранити.  Још један дан

Дакле данас – само данас – стојимо.

Сутра ћемо бринути о сутра. Али данас држимо линију. Данас одржавамо стражу. Данас остајемо јединствени, јаки и несломљиви.

Кружили су око нас у колима. Ми смо одговорили молитвом. Уклонили су нам свештеника. Ми смо одговорили чврстим ставом. Покушали су да нас застраше. Ми смо одговорили бдењем над црквом дан и ноћ.

Шта ће покушати следеће? Не знам.

Али знам да ће наш одговор бити исти: Не. Не данас. Никада. Ово је наша црква и нећемо је предати корупцији и неправди. 

Посљедња ријеч

Кливленде, ви сте изванредни. Ви сте храбри. Ви сте верни. И ви побеђујете.

Нека вам нико не говори другачије. Сваки дан када стојимо је победа. Свака ноћ када бдимо је сведочанство. Свака молитва коју узносимо је чин пркоса према онима који мисле да моћ надмашује истину.

Ми смо Црква. Ми стојимо. Нас неће сломити.

Сада хајде да им покажемо – још једном – да верници Саборне цркве Светог Саве у Кливленду не клече пред насилницима, не предају се претњама и не напуштају свог свештеника.

Држите линију. Чувајте веру. Стојте чврсто.

Бог је с нама. Света Мајка нас штити. Истина је на нашој страни.

И ми – нас – неће – сломити.  Бдење се наставља. Вера траје. Кливленд стоји.

За оца Драгослава. За правду. За Српску Православну Цркву. Засвагда.