ЏОНСТАУН, ПЕНСИЛВАНИЈА - ГУЛАГ ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА „Неограничена моћ у рукама ограничених људи увек води ка нечовечности.“ А. Солжењицин ДЕО ДРУГИ

ЖРТВА #3: ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР РАЈКО КОСИЋ

Света Тројица, Питсбург → Свето Васкрсење, Стубенвил, Охајо

Место службе: СПЦ Света Тројица у Питсбургу од 2000. - 2020. год

Место премештајa: Црква Христова Васкрсења, Стубенвил, Охајо

Рок за извршење селидбе: 30 дана. Исти рок као и у случају о. Стефана  Зарембе и о. Драгослава Косића.

О. Небојша Варагић сада служи у Светој Тројици у Питсбургу. Али пре о. Варагића био је још један свештеник – чија прича открива дубину епскопa Иринејa унапред планиране манипулације и финансијских малверзација.

ДОКАЗИ КОЈИ ПОТВРЂУЈУ ТЕОРИЈУ: КАТАСТАРСКИ ЗАПИСИ

Септембар 2020. (отприлике): О. Рајко Косић добија свој „Акт премештаја“ – један месец да оде после 20 година верног службовања.

Октобар 2020: О. Ђорђе Веселиновић званично замењује о. Рајка у Светој Тројици у Питсбургу.

Видите ли проблем?

Катастарски записи округа Вашингтон, Пенсилванија, PARID: 5400071202002500. Јавни записи показују датум куповине 27. август 2020, цену куповине 455.000 долара, са даваоцем: Seman Michelle R & Jeffrey, и примаоцем: Veselinovic George & Karen E. Некретнина је касније продата 7. септембра 2023. за 550.000 долара породици Eskew Ryan W & Camila L M. Ови записи су јавно доступни преко база података за процену некретнина округа Вашингтон.

ВРЕМЕНСКА ЛИНИЈА ДОКАЗУЈЕ ПРЕМИШЉАЈ

Да би се купила кућа у Сједињеним Државама потребно је:

· Проналажење некретнине: ~1 месец

· Одобрење хипотеке и затварање: 30-45 дана

· Упис у катастар: 1-2 недеље

Минимални рок: отприлике 3 месеца  О. Ђорђе је затворио куповину куће 27. августа 2020. Рачунајући уназад 3 месеца: Почео је процес у мају или јуну 2020 – тражење куће, аплицирање за стамбени кредит.

Али о. Рајко није званично замењен до октобра 2020 – више од 4 месеца касније.То значи да је епскоп Иринеј знао још у мају или јуну да ће уклонити о. Рајка. Већ је имао припремљену замену из Монровила, Пенсилванија. Помагао је тој замени да купи кућу. Све ово се дешавалo а о. Рајко није имао појма.

Затим, када је дошао тренутак, о. Рајко је добио само месец дана да ишчупа 20 година свог живота.Ово није било „потребе епархије“. Ово је било премишљено уклањање.

ФИНАНСИЈСКА ПИТАЊА

Али катастарски записи постављају узнемирујућа питања:

Како свештеник са свештеничком платом може да приушти стамбени кредит од 455.000 долара?

О. Ђорђе је служио у Српској Православној Цркви Светог Николе у Монровилу, Пенсилванија, три године пре премештаја. Његова супруга није радила ван куће – што значи домаћинство са једним примањем.

Типична свештеничка плата је можда 40.000–50.000 долара годишње. Банке углавном захтевају да месечне рате не прелазе 28-30% бруто месечног прихода. За куповину од 455.000 долара (чак и са 20% учешћа = 364.000 долара стамбени кредит), месечне рате би биле отприлике 2.500–3.000 долара.

На свештеничкој плати, како ce неко квалификује за такав стамбени кредит?

За куповину од 455.000 долара, то је 45.000–90.000 долара у готовини.

Одакле је дошлa овo учешће ?

Постоје гласине да је отац супруге о. Ђорђа богат и да им је финансијски помогао са учешћeм. Међутим, то су непроверене гласине.Питања остају:

· Да ли су парохијски фондови Свете Тројице допринели учешћy?

· Да ли је парохијски одбор одобрио било какву финансијску помоћ?

· Да ли су верници гласали о томе на Парохијској скупштини?

Или је ово била приватна породична ствар?  Ово су питања на која верници Свете Тројице у Питсбургу заслужују одговоре.

Посебно имајући у виду образац финансијских неправилности у Светом Сави у Њујорку (8 милиона нестало), не може се а да се не запитамо: Када се свештеник премешта у нову парохију и купује скупу кућу, одакле долази новац?

ПОСЛУШНИК КОЈИ ЈЕ ИЗДАО СВОГ ГОСПОДАРА

Постоји горкa иронија у овој причи.

О. Ђорђе Веселиновић служио је у Српској Православној Цркви Светог Николе у Монровилу, Пенсилванија, три године. Када је епскопу требало да уклони о. Рајка, о. Ђорђе је премештен из Монровила у Свету Тројицу у Питсбургу – за кога је купљена кућа од 455.000 долара, за кога су можда коришћени парохијски фондови.

Али о. Ђорђе није дуго остао у Светој Тројици. Ускоро по доласку, о. Ђорђе је почео да шири гласине „Владика ће отићи“.

Одговор епскопа Иринеја: Послао је о. Ђорђа назад у Аустралију.

Размислите о том низу: 

·         Епископ месецима планира уклањање о. Рајка (20 година верног службовања) 

·         Епископ премешта послушника из Монровила у Питсбург 

·         Епископ организује куповину куће од 455.000 долара (чијим новцем?) 

·         Епископ даје о. Рајку само месец дана обавештења 

·         Послушник долази, одмах почиње да оговара епскопа 

·         Епископ га шаље назад у Аустралију

Па шта је Света Тројица у Питсбургу добила од свега овога? 

ПРЕ епскоповог мешања:

· О. Рајко Косић: 20 година верног службовања

· Парохијске финансије нетакнуте 

ПОСЛЕ епскоповог мешања:

· О. Рајко: Протеран у Стубенвил

Парохијски фондови:

Питања остају о куповини куће

·          О. Ђорђе: Оговарао, послан назад у Аустралију

·          Парохија: Остављена да покупи крхотине

На крају: О. Небојша Варагић постаје свештеник у Светој Тројици у Питсбургу.

Али питања остају: Ако су парохијски фондови коришћени за учешће , да ли су икада враћени када је о. Ђорђе продао кућу 2023. за 550.000 долара (профит од 95.000 долара)? Ко је имао користи од те продаје?

ОБРАЗАЦ ПОРОДИЧНЕ ОСВЕТЕ

Запамтите: О. Рајко Косић је стриц о. Драгослава Косића – свештеника Саборне цркве Светог Саве у Парми, чији парохијани сада стоје на -2°F у снегу.

Стриц уклoњен 2020. Братанац уклањен 2025.

Епскоп Иринеј не циља само појединачне свештенике. Он циља породице. Потреба епархије, потреба епископа, или пак  кажњавање фамилија?

Како су се стриц (о. Рајко) и синовац (о. Драгослав) нашли на Иринејевој листи?

За сада део ове породичне приче Косић има и срећни завршетак. О. Рајко Косић је добро примљен у Српској Православној Цркви Светог Васкрсења у Стубенвилy, Охајо. Хвала парохијанима!

ЖРТВА #4: ЈЕРЕЈ ЊЕГОШ ПЕРКОВИЋ

Свети Илија, Аликуипа, Пенсилванија → Побегао у Канаду

Место службе: црква Свети Илија, Аликвипа, Пенсилванија

Место прогона: отказ из Епархије, снађи се

Разлог за прогон: неподобан - недостатак тражених послушничких карактеристика

Време: 25 дана за селидбу

Резултат: свештеничко место у Канади

Млад свештеник. Недавно рукоположен. Пуна идеализма и љубави према Цркви. Додељен Српској Православној Цркви Светог Илије у Аликуипи, Пенсилванија, 2024. године.Служио је мање од једне године.

Оно што следи је можда најокрутнија прича у целој осмогодишњој хроници прогона. Јер укључује не само свештеника, већ младу породицу – трудну супругу, животно угрожавајућу болест, болничко лечење, и епскопа који није показао никакво милосрђе и човечност.

ЈУЛ 2024: ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ

О. Његош је добио званичну писмо од епскопа Иринеја. Писмо је садржало оптужбе за „лоше понашање“.

Оптужбе нису имале:

·         Нема писмених притужби од парохијана

·         Нема сведока спремних да сведоче

·         Нема имена везаних за притужбе

 Ништа што се могло проверити или бранити од тога  Само нејасне оптужбе очигледно осмишљене да застраше младог свештеника.

Звучи познато?

Ово је исти онај образац коришћен против:

· О. Стефана Зарембе: „Потребе епархије“ – без детаља, без објашењења

· О. Рајка Косића: Премештај наређен – без икаквог разлога

· О. Драгослава Косића: Премештај наређен – без оптужби, без имена 

Када не можете да уклоните свештеника из легитимних разлога, измишљате нејасне оптужбе које се не могу оспорити јер заправо не постоје.

Али ево шта чини јул 2024. посебно окрутним:

У исто време када је епскоп Иринеј слаo те лажне оптужбе, супруга о. Његоша – попадија Сара – била је у болници у Бањалуци борећи се са алергијама опасним по живот.

Девет дана се борила са тешким медицинским компликацијама док је њен муж, преко океана, узнемираван од свог епскопа.

Епскоп је знао. И напао ипак.

АВГУСТ 2024: ЉУБАВ ПОСТАЈЕ ЗЛОЧИН

На славу Светог Илије, о. Његош је одржао говор. Верници – који су стварно заволели свог младог свештеника и његову породицу – аплаудирали су и клицали.

Уживали су са о. Његошом. Подржавали су његову породицу. Показивали су своју љубав.

Одговор епскопа Иринеја: Оптужио је о. Његоша да „окупља вернике“.

Бити вољен од својих парохијана постало је доказ кривице.Организован је састанак између о. Његоша и епскопа Иринеја. Млади свештеник – невин од било каквог преступа – дошао је тражећи оно што сваки млади свештеник треба да очекује од епскопа који га је рукоположио: очинску љубав и вођство.

На тренутак се чинило да ће се ствари смирити. Можда ће епскоп показати милосрђе. Можда ће водити овог младог свештеника хришћанском љубављу. Није.

Уместо тога, епскоп Иринеј је поново почео да врши огроман притисак. Није показано милосрђе према младом свештенику кога је сам рукоположио за Свето Свештенство.

Епскоп је свесно уништио младог о. Његоша и његову младу породицу уместо да буде ту са хришћанском љубављу да их води као њихов Отац у Христу.

Додајући на стрес: Чланови парохијског одбора почели су да улазе у парохијски дом по својој вољи, не поштујући очеву приватност, изјављујући: „Ово је НАШ парохијски дом.“

Порука је била јасна: Овај дом не припада теби, свештениче. Ниси жељен овде. Иди.

Ова тактика упада у домове свештеника да би их притиснули да оду ескалирала је још више 2025. године. 5. децембра, у Саборној цркви Светог Саве у Парми, Породични и кумовски одбор епскопа Иринеја упали су у дом о. Драгослава Косића, променили браве и терорисали његову породицу – његова супруга се срушила у несвест од трауме. Образац је већ био видљив 2024. у Светом Илији: Чланови одбора изјављују да парохијски домови не припадају свештеницима, упадају у њихову приватност, чинећи да се осећају небезбедно у сопственим домовима. До 2025. психолошко застрашивање еволуисало је у физички упад у дом са променом брава и терорисањем породице.

До краја августа 2024, о. Његош је ослобођен дужности парохијског свештеника и остао само као „службени свештеник“ – деградација, понижење, упозорење.

СЕПТЕМБАР 2024: ОКРУТНОСТ УЗИМА ДАНАК

О. Његош је смештен у болницу. Била је потребна xитна операција слепог црева .

Лекари су потврдили: Медицинска хитноћа је била због великог стреса који је претрпео.

Млади свештеник – веран, невин, који је само желео да служи Божјем народу – смештен у болницу због психолошког мучења које му је нанео сопствени епскоп.

Одговор епскопа Иринеја на свог хоспитализованог свештеника: Ништа.

Ни позив. Ни порука. Ни упит о здрављу. Ни пастирска брига. Нема милосрђа. Нема љубави. Нема бриге.

Истог месеца, о. Његош и његова супруга сазнали су да очекују прво дете. Попадија Сара била је трудна.

Као што је један верни посматрач приметио: „Епскоп прогони, Бог благосиља.“

НОВЕМБАР 2024: КОНАЧНА ОКРУТНОСТ

Двадесет пет дана обавештења.

То је оно што је о. Његош добио. Писмо о разрешењу од службе. Без даљег додељивања парохије.  Без позиције. Без плана.

Његова супруга била је у трећем месецу трудноће.

Писмо је специфично навело:

 Pазрешењe од Светог Илије, Аликуипа

 Без другог парохијског додељивања

 Разлог: „Потребе Цркве“  Ово крши Канонско Црквено Право. Епскоп не може једноставно оставити свештеника без доделе парохије или места служења. Мора постојати канонски разлог, процес, суђење ако постоје оптужбе.

Ништа од тога није било.

Само декрет: Ти си напољу. Твоја трудна супруга? Није мој проблем. Двадесет пет дана да решиш свој живот.

НЕМОГУЋА СИТУАЦИЈА

О. Његош је остао са:

 Без позиције

 Без доделе

 Без прихода

 Без здравственог осигурања (са трудном супругом!)

 Без стана

 Двадесет пет дана да реши све ово 

Опције:  Остати у Америци без позиције, без осигурања, са трудном супругом која се суочава са 10.000–30.000 долара медицинских рачуна за порођај 

Отићи

Није било стварног избора.О. Његош је затражио дозволу за прелазак у Канаду. Дозвола је дата одмах – баш као о. Стефану Заремби, чим свештеници желе да НАПУСТЕ контролу епскопа Иринеја, изненада све иде брзо.

ЕГЗОДУС У КАНАДУ

О. Његош и његова трудна супруга побегли су у Цркву Светог Саве, Едмонтон, Алберта, Канада.

Њихова беба, девојчица рођена је безбедно у Канади. Мајка и беба су здраве. Породица је безбедна.

Побегли су од окрутности епскопа Иринеја. Нашли су безбедност. Настављају да служе Божјем народу.

Али никада нису смели бити приморани да беже.

Млади свештеник и његова трудна супруга, протерани из источноамеричкe епархијe не због било каквог преступа, већ зато што је одбио да буде лутка у рукама епископа Иринеја.

ПРАВИ РАЗЛОГ

Зашто је о. Његош стварно уклоњен?

Главни разлог овог прогона и зашто је отац Његош разрешен је то што није виђен као неко ко ће бити Иринејева марионета и радити његове прљаве послове. Није се играо Цркве, искрено је живио и духовно растао са својом верном заједницом. Желео је да води парохију на прави начин, водећи све парохијане ка Христу, не дозвољавајући да безбожни људи буду убачени од стране епскопа да преотму Цркву и њене финансије, што је сада постигнуто.

Ето га. Добар свештеник = претња финансијској контроли.

Неће бити марионета = мора бити уклоњен.

Неће дозволити преотимање парохијских финансија = протеран.

Свети Илија, Аликуипа има отприлике 2 МИЛИОНА долара у имовини. О. Његош није дозволио да се тим новцем неправилно управља. Зато је морао да оде.

ОБРАЗАЦ ОКРУТНОСТИ

Погледајте временску линију окрутности нанетој овој младој породици:

Јул: Лажне оптужбе док је супруга хоспитализована са животно угрожавајућом болешћу

Август: Оптужен да га парохијани воле

Септембар: Стрес изазива хоспитализацију; епскоп не зове

Септембар: Супруга открива трудноћу

Новембар: Двадесет пет дана обавештења, трудна супруга, без доделе, против канонског права

Резултат: Приморани да беже у другу земљу 

Ово није црквена дисциплина. Ово је систематска окрутност осмишљена да сломи младог свештеника и његову породицу.

На крају ове приче упитајте се да ли је и овај пример резултат непоштовања црквене послушности, незадовољавајућа служба у цркви, или је и ово осмишљени план завођења финансијског реда по личним потребама једног владике?

Српска православна црква треба треба свакако да се запита.

Сутра ТРЕЋИ ДЕО