DVADESET I ŠEST AUTOMOBILA: ŠTA JE NEDELJA, 9. AVGUST, ZAPRAVO POKAZALA

Tri milje jedno od drugog, istog nedeljnog jutra, dva srpska pravoslavna okupljanja služila su Slavu. Jedno je služio mitropolit Longin. Drugo je služio Episkop Irinej Dobrijević — u sopstvenoj jurisdikciji, u crkvi koja mu pripada. Ono što se desilo na svakom od njih nije priča o blizini ili pogodnosti. To je priča o ljudima koji potpuno napuštaju jurisdikciju sopstvenog episkopa samo da bi ga izbegli.

SVETI MARKO, ŠEFILD VILIDŽ — SLUŽIO MITROPOLIT LONGIN

Ljudi nisu mogli da stanu unutra. Stajali su napolju jer unutra nije bilo mesta. Došli su parohijani iz Sv. Save, Wallings Rd — što nije ništa neobično, pošto Sv. Sava na Wallings Rd spada pod jurisdikciju mitropolita Longina, tako da im je to bila Slava njihovog manastira.

Ono što je neobično jeste onih ostalih sto ljudi.

Približno 100 ljudi došlo je iz Sabornog hrama Sv. Save na Broadview Road — istorijske matične parohije koja služi stotinama porodica, a koja spada pod jurisdikciju Episkopa Irineja, istu onu pod koju spada i Slava Kola srpskih sestara u Sv. Đorđu, Lorejn, Ohajo, održana istog jutra tri milje dalje. Oni nisu prosto izabrali lepšu službu. U potpunosti su napustili jurisdikciju sopstvenog episkopa, prešli u teritoriju drugog episkopa, da bi stajali napolju pred crkvom koja nije njihov duhovni dom — jer im je zabranjeno da uđu u onu koja jeste. Sami organizatori su jasno rekli: nisu imali ovakvu posećenost godinama.

Ništa od ovoga ne omalovažava toplinu i gostoprimstvo koje je Sv. Marko pokazao tog dana, niti je to tvrdnja da Sv. Marko nije i sam dom unutar ove šire crkvene porodice. Ali kada su ljudi proterani iz sopstvenog duhovnog doma, ta nelagoda ih prati gde god da stoje — bez obzira koliko je to mesto gostoljubivo.

SV. ĐORĐE, LOREJN — SLUŽIO EPISKOP IRINEJ DOBRIJEVIĆ

Dvadeset i šest automobila.

I TAJ BROJ JE BIO VEŠTAČKI UVEĆAN IZNAD STVARNOG.

Petog avgusta, nametnuta uprava Sv. Save objavila je obaveštenje kojim se redovna nedeljna Liturgija pomera sa 10:00 na 9:00 časova — isključivo, po njihovom objašnjenju, da bi se parohijani oslobodili za odlazak i na Slavuu Kola srpskih sestara u Lorejnu. Starateljstvo ovo nije prepustilo slučaju. Promenilo je sopstveni liturgijski raspored da bi usmerilo ljude ka crkvi Episkopa Irineja.

Dvadeset i šest automobila bio je rezultat tog napora — ne polazna osnova. Sad razmislite ko su zapravo bili ti ljudi u 26 automobila. Oduzmite Episkopovo sopstveno vozilo i njegovu pratnju. Oduzmite članice KSS-a (Kola srpskih sestara) koje slavu sopstvenu Slavuu — one bi bile tamo bez obzira ko služi. Oduzmite redovne parohijane Sv. Đorđa — i oni bi došli na krsnu slavuu KSS bez obzira koji episkop stoji za oltarom, isto kao što prisustvo iz Sv. Save, sa Wallings Rd. na Sv. Marku nikad nije bilo sporno. Oduzmite šačicu gostiju iz Sv. Save koji su došli iz institucionalne obaveze, poslani rano upravo da bi stigli na vreme. Ono što ostaje — broj ljudi koji su došli u tu crkvu konkretno zbog samog Episkopa Irineja Dobrijevića — nije manji od 26. Blizu je nuli.

Ljudi su izašli 9. avgusta da pokažu kog episkopa biraju. To nije Episkop Irinej Dobrijević.

TO JE CELA PRIČA.

Ne izjava bilo kog episkopa, ne saopštenje za javnost, ne kanonski akt. Samo ljudi, nedeljnog jutra, koji biraju gde će dovesti svoje porodice — i koji su u ogromnoj većini izabrali da voze dalje, da stoje napolju u prepunom crkvenom dvorištu, umesto da udobno stoje u skoro praznom, tri milje bliže.

ZAPITAJTE SE ZAŠTO.

Ovo nije misterija, i prestali smo da se pravimo da jeste. Ljudi ne napuštaju jurisdikciju vlastitog episkopa, ne voze se u potpuno drugu eparhiju, i ne stoje napolju u crkvenom dvorištu umesto da stoje unutar svoje crkve — osim ako ih nešto u toj crkvi nije učinilo nevoljnim da uđu kroz njena vrata. Ljudi idu tamo gde se osećaju dobrodošlo. Ljudi idu tamo gde episkop i njegovi saveznici nisu proveli veći deo godine blokirajući poštu, pozivajući policiju na parohijane, šaljući parohijane u zatvor, vodeći i parohijane i sveštenika na sud, uskraćujući platu bolesnom svešteniku, i govoreći istom tom svešteniku da bi prekršio Kanonsko pravo ako bi se usudio da angažuje advokata da se brani u građanskom sudu. Ljudi ne ulaze u crkvu gde ih je Episkopov sveštenik, Dragan Vuković, nazvao lopovima pre nego što je uopšte zakoračio unutra. Ljudi ne sede udobno pod starateljstvom prepunim porodica i kumova, sastavljenim u direktnom kršenju parohijskih pravilnika usvojenih u novembru 2025 — pravilnika za čije sprovođenje protiv sopstvenih imenovanih lica Episkop očigledno ne mari dovoljno. Sto ljudi nije slučajno prošlo pored Slavu u Sv. Đorđu. Namerno su se odvezli tri milje van njegove jurisdikcije, da bi stajali napolju i molili se sa Mitropoltom kojeg žele i za svoju zajednicu.

Dvadeset i šest automobila nije samo loša posećenost - dvadeset i šest automobila je presuda.

MITROPOLIT LONGIN NIKOME NE DUGUJE OBJAŠNJENJE ZAŠTO JE NJEGOVA CRKVA BILA PUNA.

Nije mu trebala kampanja. Nije mu trebala strategija odnosa s javnošću, ni pobijanje na blogu, ni objašnjavanje usmene ponude od $6.700 koja nikada nije ušla u sudski zapisnik. Jednostavno je došao, služio Liturgiju, i ljudi su došli — iz tri parohije, u broju koji su sami organizatori nazvali najboljim za mnogo godina. Tako izgleda poverenje kada ništa ne mora da se veštački proizvede.

https://video.wixstatic.com/video/d105ac_373e31c8776c4dbdb5d7653f828daf80/360p/mp4/file.mp4

EPISKOP IRINEJ DOBRIJEVIĆ DUGUJE OBJAŠNJENJE — I VEĆ GA JE DAO, A DA TO NIJE NAMERAVAO.

Parking se ne isprazni slučajno. Isprazni se time što godinu dana jasno stavljate do znanja ljudima koji su ga nekad punili da nisu dobrodošli osim ako se ne pokore, da je njihovog sveštenika smenio da im se osveti, da im pošta nije bezbedna, i da neslaganje donosi policijski izveštaj umesto razgovora. Dvadeset i šest automobila je ono što to košta. Ne u sudnici. Ne pred kanonskim tribunalom. Nego na stolicama uz zid, nedeljnog jutra, gde nijedan advokat ne može nikoga da ubedi nazad na mesto koje je već izabrao da ostavi prazno.

I NIJE SAMO LOREJN.

Pogledajte Novu Marču — manastir samog Episkopa, mesto koje pripada celoj zajednici, ne jednoj parohiji. 26. jula 2026, služena je manastirska slava. Sam objavljeni izveštaj Eparhije poimenično navodi sedam sveštenih lica. Navodi dvoje kumova. Nigde ne pominje koliko je vernika zapravo došlo — ćutanje koje samo po sebi govori, s obzirom na to koliko rado ovi isti izveštaji inače slavu punu crkvu kad je takva.

A kumovi, za slavu manastira Nova Marča, nisu pronađeni u Parmi. Ni u Akronu. Došli su iz Pensilvanije. U svom manastiru, na svom zemljištu, nije mogao da nađe lokalnog kuma voljnog da stane pored njega. Neki ljudi protestuju glasno, stojeći ispred crkve. Drugi jednostavno nađu razlog da budu negde drugde. Rezultat je, u oba slučaja, isti: nema ljudi.

Dok ljudi čekaju pravednu konačnu odluku Svetog Sinoda, 9. avgust bio je direktno upozorenje na to šta je u pitanju. Porodice koje su stajale napolju u Šefild Vilidžu nisu otišle tamo da pronađu trajnu novu jurisdikciju — otišle su da pokažu gde ne mogu i neće ostati.

Ako Sveti Sinod ne donese pravedno rešenje i ne preseli ovu parohiju, ove porodice — preko 100 dece, njihovi roditelji i bake i deke — neće se jednostavno tiho utopiti u neku drugu srpsku parohiju. Napustiće jurisdikciju u potpunosti i potražiće duhovno utočište u grčkim, ruskim, američkim, ili antiohijskim pravoslavnim crkvama.

Neka ne bude zabune o tome šta se traži. Ovo nije zahtev da se vernici Sabornog hrama Sv. Save tiho presele na Wallings Rd ili bilo gde drugde dok sama parohija na Broadview Road ostaje pod Episkopom Irinejom. Ovo je zahtev da se Saborni hram Sv. Save — zgrada, parohija, zajednica onakva kakva jeste — preseli u drugu jurisdikciju. Ništa manje od toga ne rešava ovo.

Ostavićemo brojeve onakve kakvi jesu. Dvadeset i šest automobila u Lorejnu, i manastirsko dvorište puno ljudi koji stoje napolju u Šefild Vilidžu jer nije bilo mesta unutra. Izvucite svoj zaključak — mi smo već izvukli naš.

NE VRAĆAMO SE.

Ovo je deseti mesec da parohija stoji napolju pred sopstvenom crkvom. Ljudi neće i ne žele da kroče unutra pod ovim Episkopom. Ako bude trebalo 110 meseci, biće 110 meseci. Mogućnost ostajanja pod njegovom jurisdikcijom manja je od nule — ne iz tvrdoglavosti, nego zato što je cela godina dokumentovanog ponašanja već odgovorila na to pitanje. Ako se crkvena jerarhija ne umeša da spasi ovu zajednicu unutar Srpske Crkve, ljudi će zaštititi veru svoje dece negde drugde. Dvadeset i šest automobila odgovorilo je na tu stvarnost u nedelju.