Pravila za vas, prevara za nas: Kako Odbor krši Pravilnik na koji se poziva

Pismo od 18. avgusta 2026. godine — ono kojim se parohijanima daje rok od petnaest dana da napišu izjavu o pokajanju ili se suoče sa isključenjem — nije pojedinačno pismo upućeno jednoj osobi. Ono je poslato svima koje je Odbor identifikovao kao da su stajali ispred crkve, očigledno odabranim tako što su pregledane fotografije i izdvajana lica. Svaki primerak se završava na isti način: tri imena — Dragan Vuković, Dragan Obrenić i Katarina Derek — sa oznakom „/s/” ispod svakog od njih. Bez ručnog potpisa. Bez digitalnog potpisa sa bilo kakvom verifikacijom u pozadini. Bez notara, bez svedoka. Samo tri inicijala ustaljene oznake — za „potpisano” (signed) — koje je otkucao onaj ko je kucao pismo, smeštena iznad tri imena koja je takođe otkucao onaj ko je kucao pismo, identično kopirana na svaku verziju poslatu poštom.  

Na tome se vredi zaustaviti, jer kampanja ovog obima — pregledanje fotografija kako bi se napravio spisak ljudi kojima će se pretiti — zaslužuje mnogo detaljniju analizu od petnaest dana koliko se traži od svakog od njih.  

Šta „/s/” zaista dokazuje — a šta ne

Oznaka „/s/ Ime” je skraćenica koju sudovi i kancelarije koriste da označe da potpis postoji na nekoj drugoj verziji dokumenta, obično na originalu koji je zaista potpisan ručno ili kroz verifikovani elektronski sistem pre nego što je kopiran ili prepisan. Sama po sebi, na pismu uz koje nikada nije priložen taj original — i koje je identično poslato svakom parohijaninu sa spiska Odbora — oznaka „/s/ Ime” ne dokazuje apsolutno ništa. Ona ne dokazuje da su Vuković, Obrenić ili Derek seli i pojedinačno razmotrili svako od ovih pisama. Ne dokazuje da su odobrili ovu konkretnu optužbu, ovaj konkretni rok od petnaest dana ili ovu konkretnu pretnju isključenjem za ovu konkretnu osobu, od svih onih koji su primili istu stranicu sa drugim imenom otkucanim na vrhu. Dokazuje jedino da je neko uneo njihova imena u šablon i otkucao oznaku koja obično prati pravi potpis. To je mogao da uradi bilo ko ko je imao pristup zaglavlju crkvenog memoranduma i spisku sa fotografijama.  

Ovo nije tehnički detalj izmišljen za potrebe ovog članka. To je isto napisano osnovno načelo koje važi za svaki potpisani dokument bilo gde: potpis postoji da bi dokazao da je imenovana osoba zaista nešto pročitala i da se sa tim zaista saglasila. Bez potpisa — pravog potpisa — nema dokaza o saglasnosti, nema načina da se proveri ko je zaista autor ili ko je odobrio pismo, niti ima dokaza o nameri koju sam Pravilnik zahteva pre nego što se utvrdi da je parohijan prekršio pravila.  

Sam Pravilnik postavlja više standarde od tri otkucana imena — a ovo pismo ih ne ispunjava

Član 5 Eparhijskog pravilnika je izričit: „Sva korespondencija i uverenja moraju biti izdati sa zvaničnim pečatom parohije.” Ne samo sa potpisom — već sa pečatom. Ovo pismo nema pečat. Na zaglavlju se nalazi odštampani grb Sabornog hrama, ali odštampani likovni element na šablonu nije stvarni pečat parohije stavljen na dokument, a Pravilnik ih ne tretira kao zamenjive. Pečat se ne pojavljuje nigde na pismu — ni kao reljefni, ni kao otisak, ni kao skeniran. Obaveštenje koje se poziva na Pravilnik da bi pretilo članstvu parohijana, već na prvi pogled pada na zahtevu koji taj isti Pravilnik postavlja jasnim jezikom.  

Član 57 objašnjava zašto se imena sekretara i predsednika uopšte pojavljuju zajedno: on zahteva da zvaničnu korespondenciju vodi sekretar i da je „zajedno sa predsednikom Upravnog odbora potpisuje” zajednički. To je stvarni zahtev, i to je tačan razlog zašto se imena Katarine Derek i Dragana Obrenića nalaze jedno pored drugog na ovom pismu. Ali pravilo koje zahteva dva potpisa se ne ispunjava sa dva otkucana imena bez ikakve verifikacije iza njih — ono se ispunjava sa dva stvarna potpisa, koje su stavile dve stvarne osobe koje pravilo imenuje.  

Član 54 dodatno podiže uloge: on čini parohijskog sveštenika i predsednika Odbora „zakonskim zastupnicima crkvene zajednice... "pred civilnim i crkvenim vlastima” i imenuje ih, posebno, kao „čuvare pečata”. To nije protokolarna titula. To znači da potpis i pečat na dokumentu poput ovog nisu samo administracija — oni su mehanizam kojim Pravilnik vezuje ličnu pravnu odgovornost za određenu osobu za određeni čin. Preskočite pravi potpis i pravi pečat, i ništa u ovom pismu nije zaista vezano za bilo koga ko može snositi odgovornost.  

Zakon države Ohajo dolazi do istog zaključka iz drugog ugla. Prema Državnom zakonu o ujednačenim elektronskim transakcijama (UETA), elektronski potpis se pripisuje osobi samo ako se može dokazati da je to zaista „čin te osobe” — putem bezbednosnog postupka, procesa verifikacije ili slično. Otkucano „/s/ Ime” bez takvog procesa u pozadini ne ispunjava taj standard. Ohajo ne zahteva ručni potpis; zahteva dokaz da je potpis zaista njihov. Ovo pismo ne nudi nijedan.  

Ovo je isto selektivno čitanje Pravilnika koje je već dokumentovano — samo primenjeno na drugi član ovog puta.

Obrazac je sada već poznat: ovaj Odbor se poziva na član 31 kada želi da zahteva poslušnost parohijana, a preskače član 45 kada njegov sopstveni sastav to krši. Poziva se na član 25 kao na formalnost dok pet od šest meseci zagarantovane plate suspendovanog sveštenika ostaje neisplaćeno. A sada se poziva na autoritet Pravilnika da preti isključenjem u pismu koje u potpunosti ignoriše zahtev člana 5 za pečatom i zahtev člana 57 za stvarnim potpisom. Pravilnik nije izvor autoriteta kome se ovaj Odbor zaista potčinjava. On je samo rekvizit za kojim posežu u onom pasusu gde im citiranje pomaže, a ignorišu ga svuda drugde.  

Što znači da Odbor traži nešto što sam nikada nije dao.

Svako pismo zahteva od primaoca da sačini pisanu izjavu, uz ličnu odgovornost, izražavajući lično pokajanje — pod pretnjom gubitka članstva ako to ne učini. U zamenu nudi tri otkucana imena i skraćenu oznaku koja ne potvrđuje da je bilo ko od troje ljudi iza njih ikada pregledao to konkretno pismo, a kamoli celu seriju. Ako je standard koji Odbor želi da primeni na ponašanje parohijana iskrena, proveriva i lična odgovornost, onda tipsko pismo odštampano sa spiska napravljenog pregledanjem fotografija ne ispunjava taj standard ni za svoje autore.  

Ni to pitanje nije retoričko. Dragan Vuković je isti sveštenik koji je već dokumentovan na ovim stranicama kako optužuje parohijane za krađu na crkvenom stepeništu pre nego što je sagledao ijednu činjenicu, i koji je snimljen kako govori namesniku da je plata o. Dragoslava Kosića isplaćena u celosti kada to nije bilo tačno. Dragan Obrenić je predsednik Odbora koji je već dokumentovan kako fizički napada parohijanku. A Katarina Derek je već uhvaćena u izmišljanju optužbi: fabrikovala je lažne tvrdnje protiv članstva Nine Marković u parohiji, a svi prisutni na sastanku od 8. marta 2025. godine su je razotkrili u laži, nakon čega je podnela ostavku — a episkop ju je nagradio tako što joj je ipak vratio mesto u Odboru, zajedno sa njenim suprugom. Osoba sa takvom biografijom koja kuca „/s/” ispod optužbe protiv nekog drugog nije neutralan potpis. To je isti obrazac koji se ponavlja sa novom metom.  

Ako bilo ko od ovo troje nije zaista pregledao ili odobrio ovo slanje, to je vredno znati. A ako jesu sve troje, nema razloga zašto to nisu mogli da potvrde stvarnim potpisom i stvarnim crkvenim pečatom, na stvarnoj stranici, onako kako to članovi 5, 54 i 57 već zahtevaju od njih.  

Odbor koji je spreman da pregleda fotografije, pravi spiskove i preti svakoj osobi sa njih isključenjem zbog optužbe za koju ne može da dokaže da ju je bilo ko od njih zaista počinio, morao bi biti u stanju da pređe mnogo nižu prepreku: da dokaže da su ova pisma zaista njihova.