ДВАДЕСЕТ И ШЕСТ АУТОМОБИЛА: ШТА ЈЕ НЕДЕЉА, 9. АВГУСТ, ЗАПРАВО ПОКАЗАЛА
Три миље једно од другог, истог недељног јутра, два српска православна окупљања служила су Славу. Једно је служио митрополит Лонгин. Друго је служио Епископ Иринеј Добријевић — у сопственој јурисдикцији, у цркви која му припада. Оно што се десило на сваком од њих није прича о близини или погодности. То је прича о људима који потпуно напуштају јурисдикцију сопственог епископа само да би га избегли.
СВЕТИ МАРКО, ШЕФИЛД ВИЛИЏ — СЛУЖИО МИТРОПОЛИТ ЛОНГИН
Људи нису могли да стану унутра. Стајали су напољу јер није било места. Дошли су парохијани из Св. Саве, Wallings Rd — што није ништа необично, пошто Св. Сава на Wallings Rd спада под јурисдикцију митрополита Лонгина, тако да им је то била Слава сопственог манастира.
Оно што је необично јесте оних осталих сто људи.
Приближно 100 људи дошло је из Саборног храма Св. Саве на Broadview Road — историјске матичне парохије која служи стотинама породица, а која спада под јурисдикцију Епископа Иринеја, исту ону под коју спада и Слава Кола српских сестара у Св. Ђорђу, Лорејн, Охајо, одржана истог јутра три миље даље. Они нису просто изабрали лепшу службу. У потпуности су напустили јурисдикцију свог епископа, прешли у територију другог епископа, да би стајали напољу пред црквом која није њихов духовни дом — јер им је забрањено да уђу у ону која јесте. Сами организатори су јасно рекли: нису имали овакву посећеност годинама.
Ништа од овога не омаловажава топлину и гостопримство које је Св. Марко показао тог дана, нити је то тврдња да Св. Марко није и сам дом унутар ове шире црквене породице. Али када су људи протерани из сопственог духовног дома, та нелагода их прати где год да стоје — без обзира колико је то место гостопримљиво.
СВ. ЂОРЂЕ, ЛОРЕЈН — СЛУЖИО ЕПИСКОП ИРИНЕЈ ДОБРИЈЕВИЋ
Двадесет и шест аутомобила.
И ТАЈ БРОЈ ЈЕ БИО ВЕШТАЧКИ УВЕЋАН ИЗНАД СТВАРНОГ.
Петог августа, наметнута управа Св. Саве објавила је обавештење којим се редовна недељна Литургија помера са 10:00 на 9:00 часова — искључиво, по њиховом објашњењу, да би се парохијани ослободили за одлазак и на Славу Кола српских сестара у Лорејну. Старатељство ово није препустило случају. Променило је литургијски распоред да би усмерило људе ка цркви Епископа Иринеја.
Двадесет и шест аутомобила био је резултат тог напора — не полазна основа. Сад размислите ко су заправо били ти људи у 26 аутомобила. Одузмите Епископово сопствено возило и његову пратњу. Одузмите чланице КСС-а (Кола српских сестара) које славе своју Славу — оне би биле тамо без обзира ко служи. Одузмите редовне парохијане Св. Ђорђа — и они би дошли на крсну славу КСС без обзира који епископ стоји за олтаром, исто као што присуство из Св. Саве, са Wallings Rd. на Св. Марку никад није било спорно. Одузмите шачицу гостију из Св. Саве који су дошли из институционалне обавезе, послани рано управо да би стигли на време. Оно што остаје — број људи који су дошли у ту цркву конкретно због самог Епископа Иринеја Добријевића — није мањи од 26. Близу је нули.
Људи су изашли 9. августа да покажу ког епископа бирају, и то није Епископ Иринеј Добријевић.
ТО ЈЕ ЦЕЛА ПРИЧА.
Не изјава било ког епископа, не саопштење за јавност, не канонски акт. Само људи, недељног јутра, који бирају где ће довести своје породице — и који су у огромној већини изабрали да возе даље, да стоје напољу у препуном црквеном дворишту, уместо да удобно стоје у скоро празном, три миље ближе.
ЗАПИТАЈТЕ СЕ ЗАШТО.
Ово није мистерија, и престали смо да се правимо да јесте. Људи не напуштају јурисдикцију сопственог епископа, не возе се у потпуно другу епархију, и не стоје напољу у црквеном дворишту уместо да стоје унутар своје цркве — осим ако их нешто у тој цркви није учинило невољним да уђу кроз њена врата. Људи иду тамо где се осећају добродошло. Људи иду тамо где епископ и његови савезници нису провели већи део године блокирајући пошту, позивајући полицију на парохијане, шаљући парохијане у затвор, водећи и парохијане и свештеника на суд, ускраћујући плату болесном свештенику, и говорећи истом том свештенику да би прекршио Канонско право ако би се усудио да ангажује адвоката да се брани у грађанском суду. Људи не улазе у цркву где их је Епископов свештеник, Драган Вуковић, назвао лоповима пре него што је уопште закорачио унутра. Људи не седе удобно под старатељством препуним породица и кумова, састављеним у директном кршењу парохијских правилника усвојених у новембру 2025 — правилника за чије спровођење против именованих лица Епископ очигледно не мари довољно. Сто људи није случајно прошло поред Славе у Св. Ђорђу. Намерно су се одвезли три миље ван његове јурисдикције, да би стајали напољу и молили се са Митрополтом којег желе и за своју заједницу.
Двадесет и шест аутомобила није само лоша посећеност - двадесет и шест аутомобила је пресуда.
МИТРОПОЛИТ ЛОНГИН НИКОМЕ НЕ ДУГУЈЕ ОБЈАШЊЕЊЕ ЗАШТО ЈЕ ЊЕГОВА ЦРКВА БИЛА ПУНА.
Није му требала кампања. Није му требала стратегија односа с јавношћу, ни побијање на блогу, ни објашњавање усмене понуде од $6.700 која никада није ушла у судски запис. Једноставно је дошао, служио Литургију, и људи су дошли — из три парохије, у броју који су сами организатори назвали најбољим за много година. Тако изгледа поверење када ништа не мора да се вештачки произведе.
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ ДОБРИЈЕВИЋ ДУГУЈЕ ОБЈАШЊЕЊЕ — И ВЕЋ ГА ЈЕ ДАО, А ДА ТО НИЈЕ НАМЕРАВАО.
Паркинг се не испразни случајно. Испразни се тиме што годину дана јасно стављате до знања људима који су га некад пунили да нису добродошли осим ако се не покоре, да је њиховог свештеника сменио да им се освети, да им пошта није безбедна, и да неслагање доноси полицијски извештај уместо разговора. Двадесет и шест аутомобила је оно што то кошта. Не у судници. Не пред канонским трибуналом. Него на столицама уз зид, недељног јутра, где ниједан адвокат не може никога да убеди назад на место које је већ изабрао да остави празно.
И НИЈЕ САМО ЛОРЕЈН.
Погледајте Нову Марчу — манастир самог Епископа, место које припада целој заједници, не једној парохији. 26. јула 2026, служена је манастирска слава. Сам објављени извештај Епархије поименично наводи седам свештених лица. Наводи двоје кумова. Нигде не помиње колико је верника заправо дошло — ћутање које само по себи говори, с обзиром на то колико радо ови исти извештаји иначе славе пуну цркву кад је таква.
А кумови, за славу манастира Нова Марча, нису пронађени у Парми. Ни у Акрону. Дошли су из Пенсилваније. У свом манастиру, на свом земљишту, није могао да нађе локалног кума вољног да стане поред њега. Неки људи протестују гласно, стојећи испред цркве. Други једноставно нађу разлог да буду негде другде. Резултат је, у оба случаја, исти: нема људи.
Док људи чекају праведну коначну одлуку Светог Синода, 9. август био је директно упозорење на то шта је у питању. Породице које су стајале напољу у Шефилд Вилиџу нису отишле тамо да пронађу трајну нову јурисдикцију — отишле су да покажу где не могу и неће остати.
Ако Свети Синод не донесе праведно решење и не пресели ову парохију, ове породице — преко 100 деце, њихови родитељи и баке и деке — неће се једноставно тихо утопити у неку другу српску парохију. Напустиће јурисдикцију у потпуности и потражиће духовно уточиште у грчким, руским, америчким, или антиохијским православним црквама.
Нека не буде забуне о томе шта се тражи. Ово није захтев да се верници Саборног храма Св. Саве тихо преселе на Wallings Rd или било где другде док сама парохија на Broadview Road остаје под Епископом Иринејем. Ово је захтев да се Саборни храм Св. Саве — зграда, парохија, заједница онаква каква јесте — пресели у другу јурисдикцију. Ништа мање од тога не решава ово.
Оставићемо бројеве онакве какви јесу. Двадесет и шест аутомобила у Лорејну, и манастирско двориште пуно људи који стоје напољу у Шефилд Вилиџу јер није било места унутра. Извуците свој закључак — ми смо већ извукли наш.
НЕ ВРАЋАМО СЕ.
Ово је десети месец да парохија стоји напољу пред сопственом црквом. Људи неће и не желе да кроче унутра под овим Епископом. Ако буде требало 110 месеци, биће 110 месеци. Могућност остајања под његовом јурисдикцијом мања је од нуле — не из тврдоглавости, него зато што је цела година документованог понашања већ одговорила на то питање. Ако се црквена јерархија не умеша да спаси ову заједницу унутар Српске Цркве, људи ће заштитити веру своје деце негде другде. Двадесет и шест аутомобила одговорило је на ту стварност у недељу.
Miroslav