Петнаест дана да признате кривицу за дело које нисте починили
- Special Correspodent
- Aug 22
- 5 min read
Дана 18. августа 2026. године, Повереништво (Привремени одбор) упутило је парохијанима писмо под насловом „Обавештење пре престанка чланства у Црквено-школској општини”. Писмо почиње пасусом о Телу Христовом, братској бризи и „искреној нади у помирење”. Затим их оптужује за „организовано ометање” којим је спречено служење Свете Литургије и за објаве на друштвеним мрежама које су „нанеле штету угледу Цркве” — дајући им рок од петнаест дана да поднесу писану изјаву којом изражавају покајање, или ће се суочити са искључењем из парохије којој припадају годинама.
Прочитајте ово писмо једном због његовог језика, а други пут због онога што оно заиста јесте: ултиматум, заумотан у речи пастирске бриге, који долази од одбора који већ десет месеци показује шта тачно ради онима који одбијају послушност.
Оно што је овај Одбор заиста урадио, изложено јасно и отворено — јер писмо тражи од парохијана да одговарају због тога што су стајали испред цркве, те исти стандард заслужује и сам Одбор:
Покренуо поступак исељења о. Драгослава Косића, свештеника на боловању заштићеног чланом 25 Епархијског правилника, док му пет од шест загарантованих месечних плата није исплаћено — као што нису уплаћени ни доприноси за пензијско осигурање.
У два наврата организовао блокирање његове поште у пошти на основу лажне тврдње да више не живи на својој адреси — што је потврђено званичним извештајима Америчке поште (USPS), а не само на основу речи.
Наредило да се возило једног од најстаријих чланова парохије однесе пауком са црквеног паркинга на Петровдан — исти онај већ документовани инцидент у ком је позивана полиција, један човек подигнут у ваздух, а међу метама се нашла и 80-годишња жена која се креће уз помоћ шеталице.
Издао прекршајни налог за неовлашћени упад (criminal trespass) против парохијанке због тога што је стајала на имању сопствене цркве.
Председник Одбора је физички напао парохијанку, што је забележено на видео-снимку и документовано у полицијском извештају (CAD 250068389).
Постављени парохијски свештеник је јавно оптужио парохијане да су лопови — да су украли причесно вино и просфоре — и пре него што је крочио у цркву, на сам степеништу, пре било какве истраге.
Бацио стопало Мајке Божије у смеће уместо да се према њему односи са Страхопоштовањем које припада светињи — и то администрација која се тренутно позива на Свето писмо и благодат.
Слагао намесника у снимљеној изјави да је плата о. Драгослава исплаћена у целости — иако то није било тачно.
Позвао полицију да провери здравствено стање (welfare check) о. Драгослава шест дана пре Петровдана и две недеље пре рочишта за исељење, лажно говорећи полицији да је он „бивши свештеник” у поступку исељења — од чега ништа у том тренутку није било тачно (CAD 260039071).
Отпустио кореографа парохијског фолклорног ансамбла уз рок од мање од 24 сата да врати деценије старе ношње и реквизите.
Поставио сам себе у састав који директно крши забрану непотизма у управљању парохијом предвиђену Правилником— најмање шест од чернаест именованих чланова повезано је брачним или кумским везама, у парохији која далеко прелази границу величине где би таква изнимка уопште била дозвољена.
То је Одбор који пише ово писмо. Не неутрално тело које разматра понашање парохијана — већ исто то тело, иста имена, истих десет месеци.
А ту је и подносилац захтева чије име нико не може да изговори.
Једна парохијанка је поднела захтев за чланство у Црквено-школској општини и одбијена је, са званичним образложењем које садржи исту оптужбу као и ово писмо: учешће у ометању испред Саборног храма. Постоји само један проблем. Она никада у животу није стајала испред те цркве. Није присуствовала нити једном окупљању, протесту нити демонстрацијама пре датума који је Одбор навео против ње. Оптужба није била грешка у процени — била је у потпуности измишљена.
То није селективна примена правила. То је правило искскоришћено као оружје против кога год Одбор одлучи да одсече, било то тачно или не. Ако је Одбор у стању да измисли податке о учешћу некога ко никада није био тамо, онда писмо са роком од петнаест дана упућено стварним парохијанима не заслужује апсолутно никакво поверење у то шта стварно значи израз „што је дошло до сазнања Повереништва”.
Постоји и друго име иза овог истог датума, и то погоди још дубље.
новембар 2025. године је тачан датум који се у овом писму наводи као дан „организованог ометања испред Саборног храма којим је спречено служење Свете Литургије”. Једна од парохијанки које је Одбор од тада узео на мету — заустављање поште, замало одношење аутомобила на Петровдан — тог дана уопште није била напољу. Била је унутра, на Литургији, као и сваке друге недеље. Само недељу дана касније, 16. новембра, исти овај Одбор јој је понудио место у самом Повереништву (Привременом одбору).
Размислите о том редоследу. Датум који Одбор третира као доказ антицрквеног деловања јесте датум када је једна од особа коју су касније узели на мету била унутар храма на молитви, и којој су исте те недеље толико веровали да су је позвали да помогне у управљању парохијом. Или је Одбор тачно знао ко је био, а ко није био напољу 9. новембра и сада то свесно лажно приказује како му одговара, или је његова евиденција толико непоуздана да му се не може поверити оптужба ни против кога. Не постоји треће тумачење које би навођење овог датума у писму учинило веродостојним.
Шта писмо тражи, и чему заправо служи
Писмо захтева писану изјаву којом се примаоци „ограђују” од „нехришћанског и антицрквеног деловања”, изражавају „покајање за поступке који су проузроковали саблазан” и обећавају да се такво понашање „неће понављати”. Јасно речено, то није захтев за покајање. То је заклетва на оданост, са искључењем као казном за одбијање потписа — издата од стране одбора који за десет месеци ниједном није написао слично писмо самом себи.
При крају писма стоји реченица која уверава парохијане да ништа у обавештењу не ограничава њихову могућност да „у било ком тренутку затраже помирење и пастирско вођство од парохијског свештеника”. Истог оног парохијског свештеника чији је потпис на писму. Истог оног парохијског свештеника који је снимљен како лажно говори намеснику да је о. Драгослав исплаћен. Понуду за пастирско вођство потписује један од људи који је, како се у овом чланку документује, оптуживао парохијане на црквеном степеништу пре него што је сагледао иједну чињеницу.
Одбор који односи аутомобиле пауком, блокира пошту, подноси тужбе за исељење и физички напада сопствене парохијане нема право да било коме другом шаље писмо тражећи да се прво покаје.
Писмо се позива на Правилник. Сам Одбор је његово кршење.
Ово писмо се ослања на члан 31 Епархијског правилника како би захтевало послушност и покајање парохијана. Оно не помиње члан 45 истог Правилника — члан који забрањује управо ону врсту породичних и кумских мрежа од којих је овај Одбор састављен. Најмање шест од чернаест именованих чланова повезано је брачним или кумственим везама: потпредседница Одбора чији супруг, девер и два кумчета седе у истом томе одбору са њом; секретарка чији је отац био претходни председник Одбора; као и брачни пар који заузима још два места. Правилник дозвољава такву организацију само у парохијама које су премале да би саставиле одбор на други начин. Свети Сава, са преко 120 породица и имовином од 1,8 милиона долара, није таква парохија.
Дакле, Одбор који тражи од парохијана да потпишу изјаву о покајању због наводног кршења црквеног поретка, сам седи у саставу који црквени поредак изричито забрањује. Цитирају им Правилник. Не цитирају део који је написан о њима самима.
Comments